Telefon je najveći prijatelj moje bake. Ona svake subote sedi pored telefona i čeka poznati glas svoga sina iz drugog grada.
„Dobro jutro, mama! Kako se osećaš?“ – začuje ona glas iz slušalice. I tada mojoj baki zablista lice, nestanu bore, glas omekša.
Od tih nekoliko reči što ih je čula iz telefona ona živi srećno do druge subote.
***** Ovo je rad jedne učenice iz davnih vremena, gde je sve bilo, mnogo lepše i pitomije, i ujedno moj prvi tekst u Novoj godini.
