Domovina šafran zebe je Južna Amerika, predeo od Venecuele do Brazila. Spada u grupu krupnijih zeba, a može da naraste u dužinu do 145 milimetara. Gotovo po celom telu je žute šafranaste boje, te je po tome i dobila ime. Izuzetak je samo glava koja je od kljuna do zatiljka crvenkasta.
Šafran zeba je dosta pitoma ptica. Ne boji se ljudi i u domovini živi kao vrabac pokućar. Nije probirač kada je u pitanju hrana. S podjednakim apetitom jede sve vrste sitnog semenja, ali joj je meka hrana – kuvana jaja, crvi brašnari, mravlja jaja, isitnjeno kuvano meso i proklijalo semenje – prava poslastica. Ne odbija ni voće ni povrće.
Iako se mladi relativno brzo izlegu i izleću, dosta sporo poprimaju boju. Naime, tek posle dve – tri godine mužjaci dobijaju pravu šafran žutu boju. Međutim, tu manu nadoknađuje dobro leženje i neretko se dešava da dobar par godišnje izvede dve generacije mladih. Šafran zebe su mirne ćudi, lako se pripitomljavaju, ali su prilikom gnežđenja ratoborne. Najviše se gaje u Nemačkoj i Holandiji ali i poslednjih godina i u Mađarskoj.
Nadam se da vam se dopala ova zanimljivost sa kratkim osvrtom na karakteristike ove vrste ptica.
