Čuveni violinista Paganini prilikom izvođenja jednog zahtevnog dela imao je peh, da mu pukne prvo jedna struna… Pa druga… I na kraju i treća struna… Vrhunski umetnik nije se dao zbuniti, izvedbu je završio svirajući na onoj jednoj preostaloj struni dok su one tri visile potpuno neupotrebljive.
Poenta priče je da provodimo isuviše vremena brinući se za žice koje su popucale i koje ne možemo istog trena promeniti, a zaboravljamo da uvek postoji bar jedna žica koja je još ispravna i za koju treba živeti.
