Prvi derbi odigran je 1946 g. na -17 stepeni, ali drvene tribine stadiona predratne „Jugoslavije“ bile su pune. Na jednoj strani sedeli su navijači Partizana, oficiri sa revolverima, partijci, crni „kožni kaputići“, ošišani kostolomci, svi sa partijskim zadatakom da navijaju za tim JNA, Partizan.
Na suprotnoj strani, okupila se Beogradska manguparija. Svi oni koji su se kešali za tramvaj, stajali su na ćošku i pljuvali u dalj ili držali cigaretu šmekerski, palcem i kažiprstom. I uopšte svi oni koji su u tim vremenima imali duha i smelosti da teraju kontru i cirkus prave. Beogradska manguparija napravila je takvu atmosferu gde je postigla da iznervirani oficiri i partijci kao i oni sa „crnim kaputićima“ negde pred kraj prvog poluvremena skoče i počnu besno da skandiraju „Cigani ! Cigani ! „. Čak je jedan od velikih navijača crno-belih, sam Tito vidno isprovociran od strane Zvezdinih navijača, napustio tribinu i zakleo se da nikad više neće kročiti na fudbalsku utakmicu.
Derbi je završen pobedom, samo na papiru slabije Crvene zvezde rezultatom 4-3, a manguparija je odgovorila tako što su sledeći put izneli transparent sa natpisom „Cigani pozdravljaju svoje šampione“ !!!