Kljun je za pticu „alatka“ za sve. Služi joj, kako da jede i pije, tako i za odbranu, veranje, držanje grane i stabla drveća, prilikom pravljenja gnezda, čišćenja perja i prikupljanje hrane za mladunce. Postoje razne vrste kljunova a svi su prilagođeni za vršenje određenih radnji.
1) Orao: Kao sve ptice grabljivice, orao ima povijen i oštar kljun, koji mu pomaže da komada i usitnjava žrtvu koju drži među svojim snažnim kandžama.
2) Tukan: To je neka vrsta Sirano de Beržeraka u ptičjem svetu. Nagrđen je ogromnim kljunom. Dešava se da je kljun duži od čitavog tela, ali mu nimale ne smeta, jer je taj kljun neobično lagan. Tukan ga koristi da bi kidao peteljke svog omiljenog voća. Njegov jezik, podjednako dugačak kao i kljun, omogućava da to voće stigne na pravo mesto – stomak.
3) Norka: Višebojni norkin kljun, može da „primi“ nekoliko riba odjednom. Služi joj takođe da iskopa rupu u zemlji, da bi se ugnezdila. Crvene, plave i žute boje leti, kljun ovog „morskog klovna“ zimi postaje žućkast.
4) Čaplja: Iskusni ribolovac, „čaplja dugog kljuna koji se nastavlja u dugačak vrat“ pravi je specijalista – harpunist. Ako je riba mala, nema problema da nađe put do stomaka, ali u slučaju da je npr. jegulja, čaplja će prvo baciti svoj plen u vis i širom otvorenog kljuna, pokušati da ga proguta direktno.
5) Žuna: Veoma snažnim kljunom, kao dletom, žuna udara u stablo da bi pronašla larve koje se kriju ispod kore drveta i koje prihvata svojim dugim jezikom punim kvržica.
***** Sledi nastavak…
