Sa 3. dinastijom Starog carstva, počelo je „Doba piramida“. Gradnja velikih piramida bila je izuzetan i gotovo nezamisliv poduhvat većeg broja ljudi ili gotovo čak celog egipatskog stanovništva.
Fascinantno je da je prva verzija grobnice kralja Djosera-pravougaona uzvisina iznad 28 m dubokog i 7 m širokog iskopa s prostorijom za zemlju „odjednom“ podignuta ka masivna kamena gradnja od 63 m dužine i 8 m visine bočnih stena. Vrhovni graditelj Imhotep, upravljao je od 3-5 h ljudi, neprestano zaposlenih na gradnji. Međutim trebao se rešiti jedan problem: Morala je biti planina koja se neće srušiti. Bili su svesni da se upuštaju u nešto nepoznato ali i verujući u veličanstvenost vlastitog otkrića. To otkriće nije bilo ništa drugo nego Imhotepovi kosi zidovi.
Za podizanje Keopsove piramide trebalo je obraditi i to vrlo brižljivo oko 700.000 vapnenačkih kamena, pa oko milion kubnih metara za kose zidove i još 200.000 kubnih metara najfinije izglačanih blokova. U tom kontekstu nameće se koliki je broj radnika učestvovao u gradnji piramida. Jedini broj koji nam je iz antike sačuvan potiče od Herodota koji govori o 100.000 radnika pri podizanju Keopsove piramide.
Smatra se da je u razdoblju od 100 godina neprekidno na gradnji piramida bilo zaposleno oko 70.000 ljudi. Razumljivo je da je stvarno masovno, korišćenje radnika uvek trajalo 3 meseca godišnje, za vreme sezone poplava, jer je u to doba postojao veliki višak radne snage, zato što je celokupna obradiva površina bila pod vodom, pa se egipatsko stanovništvo nije moglo baviti zemljoradnjom, svojim osnovnim zanimanjem.
Na samom kraju… Gubitkom prihoda, gubila se i moć Starog carstva. Taj proces započeo je nakon neuspeha velikog programa gradnje piramida, jer je po svemu sudeći pri gradnji Keopsove i Kefrenove piramide država precenila vlastite mogućnosti. Poslednja velika gradnja te vrste, Mikerinosova piramida znatno je manja od prve dve, a kasnije građevine iz razdoblja 5. i 6. dinastije vrlo su male i jedva da se i mogu upoređivati s onim starijim…
