Jedna stara hronika beleži događaj iz 1841. godine. Odigrao se u Minhenu u salonu jednog aristokrate. Na sedeljci je bilo nekoliko muškaraca i žena. Muškarci govore o politici a žene ne obraćaju pažnju na njihov razgovor osim jedne. Elene Vespuči… ona je čula kada je mladi bavarski oficir rekao: – Italijani su lenji. U ratu su velike kukavice.
Elena, rođena Italijanka, ćerka firentinskog patricija Čezara Vespučija, i direktni potomak slavnog moreplovca Ameriga Vespučija – se trgla. Rumenilo joj je, oblilo lice. Nije mogla da otrpi uvredu. Okrenula se i prišla oficiru.
– Gospodine, čula sam nimalo lepo mišljenje o Italijanima. Umeju oni da se bore, i to dobro! Sigurna sam da se nijedna njihova žena ne uplašila dvoboja s oficirom kao što ste vi ! Namerno je to govorila da je svi čuju i to glasno. Gosti su se zaprepašćeno okrenuli. Mladi oficir se u prvi mah zbunio, ali se brzo pribrao i odgovorio:
– Žao mi je što ne mogu da vas izazovem na dvoboj jer ste žena, a žene nisu vične oružju ! Zato zaboravimo…
– Ni govora ! – ostala je uporna Firentinka. Gospodine, kapetane, ja vas pozivam na dvoboj ! Ako ne pristanete, znači niste govorili po čistoj savesti. S kapetanovog lica, nestalo je osmeha, a nije imao više kud. Morao je da prihvati izazov. Određeni su svedoci i izabrano oružje. Dvoboj revolverima zakazan je sutradan ujutru u šest sati na Ševinoj poljani izvan grada. Elena Vespuči se zatim pozdravila sa domaćinom i napustila sedeljku. Ostatak večeri protekao je u temi oko predstojećeg dvoboja između ugledne Firentinke i kapetana. Niko nikada nije čuo za megdan žene i muškarca oružjem.
Eleni Vespuči često je pominjana u aristokratskim krugovima Evrope. Otac joj je pružio blagostanje i nadao se da će njegova ružna kći, zahvaljujući bogatstvu i patricijskom poreklu, naći muža. Godine su prolazile, Elena je zašla u tridesetu. Sve njene iluzije su propale. Nije htela da živi u očekivanju muža. Ponašala se slobodno. Potom dolazi u sukob sa porodicom i seli se u Pariz nastojeći da bude neprestano u centru pažnje… Ipak, ni tu se nije skrasila, odlazi u Ameriku gde prolazi daleko bolje i slavnije. U njenu čast su priređivane svečanosti, ručkovi, konjske trke. To je bilo ono za čim je žudela.
Ostaće zauvek tajna zašto je napustila Ameriku i vratila se u Evropu u Minhen. Tridesetsedmogodišnja aristokratkinja polako je izlazila iz mode… A, onda je došlo do dvoboja.
***** sledi nastavak *****
