U sklopu vremena dalekog iza nas, svakako spada i stopiranje…Bio je dovoljan podignut prst…Nema ko nije bar jednom u životu stajao sa rancem na leđima i stopom tražio prevoz…
Taj osećaj…Dok držite prst…I ide vam vozilo…Tih par sekundi, sreću Vam se pogledi…Pada odluka, ili će stati i dobiti društvo ili će produžiti…Iz sećanja koje pamtim, uglavnom su kamiondžije htele da stanu…To su one čike, mekog srca…Koji se truckaju po drumu u dugim vožnjama.
