1/ Vremeplov – Beleške, projekti i eseji
Po povratku sa putovanja po svetu u Englesku, Darvin je počeo da uređuje svoje beleške. To je označilo početak njegovog istraživanja vrsta. Prvu seriju beleški označio je slovom B. B beleške su sadržale niz zapažanja o evoluciji kao što su: „Do promene ne dolazi zbog toga što životinja to želi, već zbog njenog prilagođavanja okolini“ i „Vrste vode poreklo jedna od druge i granaju se nalik granama drveta. Svaka grančica postaje sve tanja što se više udaljava od glavne grane“. U sledećoj seriji beleški ( C ) napomenuo je: „Pošto kreacionisti misle da organizmi žive na zemlji samo šest hiljada godina i da su od postanka nepromenjeni, lako ću pobiti njihovu teoriju“. Napisao je i sledeće: „Šta je smisao neprestane podele i reprodukcije mikroorganizama?“ U D beleškama zapisao je koliko je bio šokiran saznanjem o bezbrojnim mutacijama kada je u svojoj bašti uočio hiljadu dvesta sedamdeset devet varijacija ruža. I, konačno, u E beleškama zapisao je: „Ako je neka životinja mutirala i tako postala nešto bolja od drugih primeraka svoje vrste, imaće veće šanse za reprodukciju i prenošenje osobina na sledeću generaciju“. Na osnovu ovih beleški, 1842. napisao je nacrt verzije „O poreklu vrsta“ na trideset pet strana. Dve godine kasnije razradio je ovaj projekat i napisao naučni rad na dvesta trideset strana. Ovaj rad je napisao četrnaest godina pre nego što je dobio pismo od Volisa.
2/ Teorija koju Darvin nije otkrio
Iako je Darvin otkrio evoluciju, jedno pitanje mu je promaklo – zagonetka u vezi sa nasleđivanjem osobina. Zašto deca ponekad mnogo liče na roditelje ili dedu i babu ? Njegova pretpostavka je bila da se informacije koje utiču na nasledne osobine kriju unutar ćelija, ali nije uspeo da dokuči kako se te informacije prenose sa roditelja na dete. Dok je Darvin bio zadubljen u ovaj problem, austrijski sveštenik Gregori Mendel je došao do fantastičnih otkrića. Mendel je u sopstvenoj bašti izveo eksperiment ukrštanjem graška i otkrio pravila nasleđivanja. Ukrstio je okrugli grašak sa naboranim i otkrio da do druge generacije samo trećina graška ostaje naborana. Ipak, iako je objavio naučni rad pod naslovom „Eksperimenti sa biljnim hibridima“, nijedan naučnik nije pridavao nikakav značaj njegovom radu. Zaljubljenik u matematiku i fiziku, Mendel je nastojao svoje rezultate da analizira uz pomoć matematičkih formula. Kako je ovo za prirodnjake bio veoma neobičan metod, mnogi nisu uvideli vrednost. Darvin nikada nije bio u prilici da pročita Mendelov rad, ali akademici tvrde da bi on, da ga je pročitao, otkrio principe nasleđivanja. Mendel, koji je upotrebio jedinstven metod za objavljivanje rezultata svoga rada, umro je ne primivši nikakvo priznanje. Danas je njegov rad osnova za proučavanje nasleđivanja, mutacije i genetike.
