Rekosmo da je bombardovanje Beograda i aprilski rat, a u brzo i okupacija, poremetili sve tokove, pa i izdavaštvo u Srbiji i Jugoslaviji. To međutim nije bio krah stripa u Srbiji,samo što se svaki izdavački poduhvat morao povinovati odredbama novih vlasti, često se i prolagoditi njihovoj propagandi, a da bi sve bilo “u redu”, bilo je zaduženo „Propagandno odeljenje Jugoistok“ (Propagand Abteiling Sudost) Vojnog zapovedništvaa u Srbiji.
STRIP IZDAVAŠTVO U OKUPIRANOM BEOGRADU
Ako se ima u vidu negativan odnos nacističkih vlasti prema stripu kao mediju uopšte (naročito kao jedno od oličenja angloameričkog uticaja ), možemo samo da zamislimo sa kakvim su iznenađenjem čitaoci „Novog Vremena“, polovinom septembra 1941, primili oglas putem kojeg su pozvani crtači stripova da se sa primerima svojih radova jave redakciji ilustrovanog nedeljnika „Dom i svet“. (Ovde je, uistinu, prepoznata činjenica da su mnogi ljudi utočište od nevoljnih prilika nalazili u čitanju, pa su se čak osnivale i nove male biblioteke.) „Dom i svet“ je odvojio poslednju, kolorisanu stranu za strip. Puna tri meseca na njoj su otiskivane geg-table Doživljaji malog Kuku Kokosa kojeg je je crtao hrvatski slikar Ferdinand Ferdo Bis ( 1910–1981) – valja napomenuti određenu diznijevsku estetiku: Mali crnac, koji podseća na malog Indijanca Hijavatu. Pored njega javljaju se sa, takođe, humorističkim ostvarenjima Veljko Kockar i Slavko Janić (Janevski). V. Kockar (1920-1944) je najpoznatiji po komičnom stripu Doživljaji Kaktus Bate, sa prepoznatljivom diznijevskom estetikom, a od realističkih ostvarenja (pri čemu su mu uzori bili npr. Hal Foster i Aleks Rejmond) realizovao je (pre rata )
Osveta kraljice Tao-Maj, kao i nekoliko epizoda “Dr Pjera” – koautor sa Draganom Savićem (1923-2009) koji se za svog dugog života ipak nije toliko bavio stripom. Nesretni Kockar je pao kao jedna od žrtava prekog suda, pod dosad nepotvrđenim optužbama za štetno delovanje protiv Narodnooslobodilačkog pokreta!
1941. na srtanicama „Novog Vremena„se objavljuje kaiš Miša fakir i Voja pereca Vlaste Belkića. Njega će ubrzo smeniti Dovitljivost malog Miće, od istog autora (nadahnuto stripom Gile i Rile („Mutt & Jeff“) Bada Fišera). Istovremeno u nedeljnom dodatku „Novog Vremena“, „Za našu decu“, javlja se Vladimir Žedrinski sa nekoliko stripovanih priloga (Knjiga Ćiri vidik širi, Kako Dostan čuva bostan) čiji je tekst sastavljan u stihu i smešten ispod slika. U istom razdoblju Brana Cvetković prenosi iz predratne „Politike za decu“ svog lovca Ćiru. Objavljivani su, takođe, i neki radovi Vilhelma Buša.
Bilo je čak i pokušaja da se ponovo pokrene, doskora tako popularni Mika Miš,(od strane A. Ivkovića i M. Todorovića – v. dole ) ali nije naišao na blagonaklonost novih vlasti, verovatno zato što su u njemu ugl. Bili priređeni američki stripovi poput Tarzana, Fantoma, Mandraka, Barneja Bakstera, Radio Patrole i dr.
„Dom i svet“ prestao je da izlazi krajem 1941. godine, a umesto njega januara 1942. pokrenuto je „Kolo“. U ovom nedeljniku od 19. septembra do 7. novembra Đorđe Lobačev objavio je prvu, skraćenu verziju svog stripa Biberče. U integralnoj verziji od 27 tabli Biberče je publikovan naredne godine kao zasebna sveska u izdanju knjižare „Jakšić“, čiji je vlasnik bio popularni fudbalski golman Milovan R. Jakšić.
Nakon neuspelog poduhvata Aleksandra J. Ivkovića da obnovi Miku Miša, nekoliko meseci kasnije na istom poslu oprobao se sa više uspeha Milija S. Todorović, vlasnik izdavačkog preduzeća Mladost, pokrenuvši u leto 1942. reviju nazvanu „Strip knjiga“. Prvi broj „Strip knjige“ uredio je Buda R. Gudurić, a preostala četiri Milija S. Todorović. Obojica su se ogledali i kao autori, odnosno scenaristi pojedinih stripova. Gudurić je napisao scenario u stihu Vitez Brana i kraljica Mara koji je crtački uobličio Slavko Janić. Todorović je obradio bajku Zlatan cvet i napisao Pravi put, zanimljivu priču o jednom mladom čoveku i njegovom povratku iz Beograda u rodno selo i zavičaj posle neuspelog pokušaja da izuči zanat i otpočne novi život u urbanoj sredini. U poslednjem broju Todorovićevog izdanja se pojavljuje i avanturistički strip Borba u prašumi, čiji su glavni akteri bili nemački pustolovi Oto i Erik.
Tokom okupacije izlazio je i jedan humoristički list pod naslovom „Bodljikavo prase“. U njemu su najredovniji strip-prilozi bili kaiševi
Lopov Aca i revnosni žaca i Ravajlovi doživljaji (radovi S. Bogojevića i K. Napravnika).
Naravno, da bi ispunio svoju propagandnu svrhu, list je često znao „ugostiti“ i ismejati likove Staljina i Čerčila, a ono nad obojicom povlači konce pusti Jevrejin!
U izdanju „Jugoistoka“ 1942. pojavilo se nekoliko knjiga sa radovima Vilhelma Buša, poznatog nemačkog slikara i pesnika, praoca modernog stripa. Pored neizbežnih Maksa i Morica koji su se u novom prevodu pojavili kao Tima i Sima, izdata je knjiga Jova Čučonoga i druge priče, kao i tri knjige o doživljajima Save Dugmića.
U ovakvim prilikama je bio obrlaćen i veliki Konstantin Kuznjecov, kome je za potrebe aktuelne propagande dodeljeno odgovorno mesto u ovom preduzeću. On je za potrebe novih vlasti realizovao mnoštvo plakata i propagandnih knjižica. Neki od tih plakata rađeni su u formi stripa: Priča bez reči, Laž istoka, Opomena… Po svojim porukama i sadržaju oni su u suštini bili antisemitski, antisovjetski/ antikomunistički i antiangloamerički. U istom duhu Kuznjecov je povremeno radio i karikature za „Bodljikavo prase“. Od pokretanja „Malog zabavnika“ (vlasnika D. Prljinčevića) aktivan je i na polju stripa. Prvi broj „Malog zabavnika“ osvanuo je 1. decembra 1943. godine, a do 24. septembra 1944. izaći će, u nejednakim intervalima, ukupno 27 brojeva (v. Nasl. stranu za “Dr Pjera iz prethodnog priloga!)
Nesumnjivo najprijatnije iznenađenje u ovom periodu predstavlja pojava Vsevolda K. Guljevića (Sokol, mesto u Poljskoj, tada u sastavu Ruske imperije,1903 – Njujork, 1963), izvanrednog crtača koji je kao strip autor debitovao pred čitaocima „Malog zabavnika“ kreirajući čak četiri stripa u realističkom maniru, sa autentičnim i markantnim grafičkim rešenjima: Nibelunzi, Mač sudbine,(tematika iz nemanjićke Srbije) Bregovi u plamenu i Grozni Džek (gusarske avanture), od kojih je samo ovaj poslednji okončan. Inače, poslednji broj „Malog zabavnika“ doneo je na naslovnoj strani fotografiju Kralja Petra sa potpisom „Naš zarobljeni kralj“, a nepun mesec dana kasnije u Beograd su ušli partizani sa vojnicima Crvene armije.
PARTIZANSKI STRIPOVI: Tih ratnih godina stripovi su našli određenu afirmaciju strip nalazi i u partizanskim izdanjima. Promovisan je određeni idejno-edukativni model (opismenjavanje, hrabrenje, rodoljublje…) pa se prva izdanja „Pionira“ izdaju 1942. na teritoriji Korduna, Otočca, Gorskog Kotara, Petrove gore…. Brojne priče izvođene u stripu bazirane su na istinitim događajima: Radina priča, Pionir iz Ležajića, Pioniri u Sovjetskom Savezu itd. Zanimljivo je da su korišćeni i Diznijevi likovi Paja Patak i Pluton.
Naravno, neka od tih izdanaj rađena su u veoma skromnim uslovima, često na lošoj hartiji (čak i u linorezu), sa slabim bojama, ponekad samo u jednom primerku, ali opet sa često sa dopadljivim entuzijazmom i inventivnošću.
Najdugovečniji likovi partizanskog stripa bili su pioniri Ćira i Mira, kreirani od strane poznatog književnika Branka Ćopića (1915 – 1984) i karikaturiste Ive Kušanića (1924 – 2003) negde na slobodnoj teritoriji krajem 1943. godine za list „Mi mladi“, čija redakcija krajem 1944. dolazi u tek oslobođeni Beograd, odakle će Ćopićevi i Kušanićevi pioniri nastaviti da zabavljaju čitaoce „Omladine“, kako je list u međuvremenu promenio naziv. Uskoro će se u novom listu „Pioniri“, Ćiri i Miri pridružiće se Udarna grupa Đoke „Štormovika„.
Oslobođenje će naravno doneti malo “šire oko guše” za razne poduhvate, ali i onda će stripu sledovati da se izbori za malo bolje mesto pod suncem…
