Đorđe Merdžijević – Rođen 6. septembra 1995. iz Vranja. Radim trenutno u Kini, grad Dongguan, kao teniski trener. Ceo život sam u sportu, bavio sam se fudbalom 5 godina, a zatim sam trenirao košarku i tenis u isto vreme. U tenisu sam vec 11 godina. Kada sam završio srednju školu otisao sam u Beograd na studije, na Sportsku akademiju „Sportska i Zdravstvena skola“ i poceo da pečem teniski zanat u teniskom klubu „Dril“. Posle nepunih godinu dana sam napredovao dosta i dobro se pokazao u tom poslu – počeo sam da drzim privatne časove rekreativcima, radio sa decom iz cele Evrope pa planini Tara, držao sam promocije tenisa na terenima „Teniske Akademije Đokovic“, i posle nepunih godinu i po dana dobio poziv iz Kine koji sam prihvatio i evo me ovde sada.
Sve ono što je bilo atraktivno i zanimljivo pitati ovog mladog čoveka – pitala sam… za vas… da bi i vas motivisala – nastavite čitati…
*Koje je prvo sećanje, asocijacija na odabir profesije kojom se sada baviš?
Oduvek sam voleo da se borim za nešto sam i zato sam odabrao individualni sport kao što je tenis, jer u tenisu moraš da se boriš za svaki poen sam, kao i u životu za bilo sta drugo.
*Koji su tvoji sportski heroji?
Moj sportski heroj je Novak Đokovic, zato što je pravi borac i čovek koji predstavlja pravog sportistu, zbog koga sada svi na svetu znaju gde je Srbija. On je pokrenuo mnoge sportiste ne samo tenisere da moraju da se bore i daju svoji maksimum da bi postigli nesto u životu. Tako je pokrenuo i mene.
*Kako se desilo da momak iz Vranja odluči da ode na tako dalek put zbog posla?
Odluka je bila teška, nije lako odvojiti se od svojih prijatelja i porodice u 21. godini, ali mene je moj otac učio da ako želis da postigneš velike stvari u životu moraš da se žrtvujes i da dobre stvari ne dolaze tako što ćes da tapkaš u mestu i ići uvek na sigurno. Ako zeliš da budeš veoma uspešan u trenerskom poslu moraš da prikupiš mnogo razlicitih iskustava, jer se u bilo kojoj drugoj zemlji uči na drugačiji način.
*Verujem da bi puno mladih osoba prihvatilo izazov i krenulo u svoj “san” o poslu – opiši nam tvoj radni dan?
I ja verujem da bi puno mladih prihvatilo izazov a i trebali bi da prihvate, jer upoznati novi svet, nove ljude, novu kulturu i novi način života je veoma uzbudljiva avantura. Moj radni dan pocinje ovako: Ustajem svakog jutra u 7:00, imam jutarnje treninge sa klincima do 12:00, a sa takmičarima radim od 16:00 do 21:00, vikendima radim i u teretani sa klincima, vežbe za kordinaciju i izdržljivost, a to su veoma bitni segmenti u teniskoj igri.
*Da nisi odabrao taj posao, šta bi radio?
Da nisam odabrao teniski posao, verovatno bih bio nutricionista, to me je oduvek mnogo zanimalo.
*Reci nam nešto što ne znamo o tebi?
Veliki sam borac i ni u jednom trenutku nisam stao da se nadogradjujem znanjem i veštinama u sportu, ni jedan dan od kada sam počeo da se bavim sportom nije prošao bez fizičke aktivnosti, lud sam za sportom i obožavam tenis. Kada sam bio takmičar nisu mogli da me sklone sa terena – čak sam igrao i po 7h bez pauze, što je slučaj i dan danas kada imam slobodan dan.
*Tvoja poruka čitaocima „POKAZIVAČA“ bila bi…
Poručio bih čitaocima „Koračajte hrabro… Život voli hrabre „.
HVALA…
