Stefan TićMi, pesnik iz Leskovca. Prvi je preveo poeziju na znakovni jezik. Rođen je na isti dan kada i Edgar Alan Po, ali umesto gavrana na njegovom ramenu čuči perut.Ima 23 godine.
Tako o sebi kaže naš mladi pesnik. A ostalo, reč dve… o životu, poeziji i još ponečemu, pitali smo ga… i obavezno pogledajte njegov rad!
*Kada i kako ste odlučili da pišete poeziju?
Po meni, ‘nepismeni’ su na pismenim zadacima iz srpskog pisali najbolje sastave: pišu o kravama, pikavcima pored Morave; je se oduševim, odeljenje im se ismeje, profesorka upiše jedinicu. Niđe veze. Meni je majka pisala i kad je ona prestala da mi piše morao sam sâm, i evo, i dan-danas pišem, samo što, kad zvoni za kraj časa, vežbanku mi ne pokupi prof iz srpskog, nego čitaoci, ima ih vrčkolj, čitucnu ponekad i drago mi je zbog toga.
*Da li se o poeziji razmišlja svesno – odlučiću da pišem poeziju?
Umesto školskog štiva čitao sam sudske presude o razvodu braka moji roditelja i čitajući video sam neke rečenice koje su imale neka slova koja su govorila o tome da se neko od nekoga rastaje, da dolazi do razdvajanja pa sam svesno odlučio da krenem da pišem poeziju kako bih nešto spojio a da to nisu dve pogrešne žičke da odletim u vazduh nego je to bila poezija, spojio sam je sa sobom i BUUUUM – stvorio se tićMi. Balvan.
*Koji Vam je trenutak s poezijom, gostovanjem, druženjem ostao u sećanju?
Skorašnje Šaputanje u Pasažu, u Nišu, na poziv gđe Biljane i gosn Nama. Čitali smo poeziju u letnjoj bašti u Pobedinoj i prvi put je uživo izvedena pesma Drame imaju prednost na taj način što uz recitaciju išao i prevod na znakovni jezik.
*Da li je sledeci korak u Vašem životu povezan sa poezijom i na koji način?
Sledeći korak je upravo to… ulični performans. U petak 28. avgusta, sa početkom u 21h, očekujte kratki ulični performans u Obrenovićevoj tj. u Pobedinoj u Nišu.
I, naravno, moja prva zbirka U’vatile me lutke, uskoro u štampariji pa na policama pa u đurbe.
*Šta je to po Vama što povezuje pesnike i ima li razlike među njima?
Nekad su ih povezivale birtije i kafane, pijančenja, urlikanje stihova, razbijene čaše i slomljena rebra, a danas ih povezuju grupe na fejsbuku, što i nije loše, za jetru.
A ono u šta sam siguran je da nikada do sada nisam sreo zlog, pokvarnog pesnika ili pesnikinju. Mislim, može da bude loš pesnik, ali loš čovek – nikada.
*Svima koji prate dešavanja na “Pokazivaču” ostavili biste poruku…Koju?
Nekada sam, iz dna duše, mrzeo kiselu vodu a onda sam je probao sa belim vinom.
Pazite se!
