Ne znam kad, ne znam gdje ali sam davno nekada pročitala “da život počinje u četrdesetoj, a da je sve do tada bilo eksperimentisanje“. I zapamtila sam to jer sam i sama bila na pragu četrdesetih, a okrugle godine donose bojazan, donose preispitivanje, donose očekivanja….
Četrdesete, kako ozbiljno zvuče te godine. Dovoljno si toga prošao, izgradio, možda ponešto srušio pa krenuo dalje ali ozbiljan je put iza tebe. Najčešće porodica, djeca, posao, karijera … većina se uglavnom pronašla, poneki još lutaju i pitaju se da li je to to. Da li je to posao koji žele da rade, život koji žele da žive, da li se sva zabava sada završava ili se svodi na tu i tamo neku svadbu, porodično ili poslovno slavlje. I nekima je to ok, ali nekima “knedla u grlu zastaje“ i pitaju se kada su se to pretvorili “ u ozbiljne, porodične ljude “, kada su se pretvorili “u svoje roditelje, a rekli su da nikada neće“. Drugi još u potrazi za nečim što im stalno izmiče, polagano gube strpljenje pitajući se da li četrdesete označavaju kraj njihove potrage za partnerom, (boljim) poslom, karijerom… I stvarno te čerdesete su zanimljive godine “pa neko postaje baka ili djed, a neko majka ili otac“ i ni za koga nije rano i i ni za koga nije kasno.
I kada stvarno život počinje? Počinje onog trenutka kada prihvatimo da su godine naša hronološka dob, a da životnim stilom određujemo svoju biološku dob. Životnim stilom upravlja naša psihološka dob koju čine uvjerenja šta možemo, kada možemo, šta je “za nas“ u tim i tim godinama, šta nam je činiti, a šta izbjegavati, čemu se radovati, čemu težiti, da li je nešto kasno početi ili mijenjati, kada treba od nečega odustati, kako se njegovati …. i pri tome smo svjesni ograničenja, u pojedinim sferama života, koje nam hronološka dob donosi.
I zato život počinje u četrdesetoj odnosno pedesetoj, šezdesetoj …u stvari u svim onim godinama kada odlučimo učiniti nešto za sebe i izaći iz okvira koje nam drugi nameću … Počinje kada ozbiljno osluškujemo svoje želje, kada činimo da ih ostvarimo, kada znamo da to što svoje želje ponekad stavimo na prvo mjesto ne znači da smo sebični, već odgovorni prema sebi, da smo ljudi vrijedni ljubavi, prvo svoje, a potom ostalih i da pri tome ne moramo ništa da činimo da bi tu ljubav dobili jer dovoljno je što postojimo ovakvi jesmo… Da, tada život počinje … a kada će početi? … Ne znam …. odgovor je na vama… meni je počeo sa četrdesetim.
