Srpski kultni film “Skupljači perja” samo na minut bio je dobitnik najprestižnije filmske nagrade na svetu!
Ovaj film doživeo je svoju svetsku premijeru davne 1967. godine u Kanu, gde je osvojio Gran pri žirija i nagradu Međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara Fipresci.
Naredne godine (1968) nominovan je za Oskara koji mu je za dlaku izmakao…
Na prošlogodišnjoj projekciji novoizrađene kopije filma Skupljači perja u Jugoslovenskoj kinoteci bila je i supruga velikog glumca Bekima Fehmiua (koji je igrao glavnu ulogu, uz Oliveru Vučo i Batu Živojinovića) – Branka Petrić. Tom prilikom prisetila se vremena kada je ovaj kultni film nastao.
– Taj divni film je apsolutno položio sve ispite vremena – istakla je ona i dodala kako je u to doba “Avala film” bio moćna producentska kuća.
Ispričala je i koliko je Fehmiu bio posvećen i predan u spremanju uloge, Belog Bore:
– On, kako je bio posvećen, odmah sam morala da kupim crni šampon da bi mu kosa potamnela, kvarcovao se, puštao zulufe i nokat na malom prstu. Zamislio je da Beli Bora mora da ima taj nokat. Molio je kolegu Pljaku Kostića da mu recituje romsku poeziju. Bekimu su taj lik nekako vodili stihovi: “Što da živim kada streću nemam, al’ opet što da umrem kad me strah od groblja” – ispričala je Branka Petrić.
Potom se, kako je dodala, desila promena plana, odlučili su da Belog Boru igra čuveni romski pevač Sličenko iz Moskve.
– Bekimu su se izvinili, ali njemu nije bilo lako. Naravno, skinuo je zulufe, isekao nokat. Mada, divni snimatelj Tomislav Pinter mu je govorio da to ne radi, da je uloga njegova. Srećom ili kako već to biva, delegacija koju su poslali u Moskvu po Sličenka nije ga našla, bio je na turneji čak u Sibiru. Tako je Bekim ponovo dobio ulogu – rekla je Branka Petrić.
Takođe se prisetila da za film ni u ono doba nisu bili idealni uslovi, pa je tokom snimanja odjednom došlo do zastoja jer nije bilo novca.
– Aleksandar Petrović je izašao pred celu ekipu, rekao kakva je situacija i pitao da li smo u stanju da svako da koliko ima i može da odsnimimo ta dva dana. I zaista, nije bilo člana ekipe, a bila je velika ekipa, koji nije dao deo svog novca da bi se nastavilo snimanje.
Onda je film otišao u Kan i dobio dve sjajne nagrade. Za prijem koji je tada priredio Ratko Dražević, direktor Avala filma, nije se žalilo novca. Sve je bilo naše, a dodatak glamuru davalo je to što smo sada imali tri naše velike zvezde koje su obeležile taj Kan. Evo šta im je kasnije u karijeri doneo ovaj film:
Oliveri Vučo (kasnije Oliveri Katarini) to je donelo priliku za fantastičan uspeh na koncertima u pariskoj Olimpiji. Bata Živojinović je odatle nastavio svoju izuzetnu karijeru, a Bekim je postao internacionalna zvezda i već kroz dva meseca je počeo da snima glavnu ulogu u “Odiseji” za italijansku televiziju – kazala je Branka Petrić.
Ona je navela podatak da su “Skupljači perja” ostvarili prihod od 500.000 dolara. Posebno je istakla svojevremenu ocenu montažera Marka Glušca da antologijska scena kada Bekim lomi čaše u dertu, dok čudesna Olivera peva, ima najbolji montažni rez u istoriji srpskog filma.
Branka Petrić se prisetila i velikog uzbuđenja povodom nominacije za Oskara.
– Toga dana u 12 sati čuli smo da je Saša Petrović nosilac Oskara. U 15 časova Oskara dobija Jirži Mencl za “Strogo kontrolisane vozove”. Uveče na ceremoniji spiker čita: Oskara za strani film preuzima Saša Petrović za “Skupljače perja” (na engleskom “I Even Met Some Happy Gypsies” – prim.nov). Eto, znači i tada se desilo nešto kao pre dve večeri na ceremoniji dodele Oskara – napomenula je ona.
– To su sve samo sećanja, ali ovaj film će nastaviti da živi i za nove generacije gledalaca – zaključila je Branka Petrić.
Izvor: blic.rs
