Da se lekcije, pesmice, neobične reči i imena mogu naučiti bez “bubanja” pokazuje iskustvo učiteljice Ivane Ćirić niške OŠ “Sveti Sava” koja poslednje dve godine sa svojim đacima na nekim časovima radi po “NTC sistemu učenja”.
U ovom programu ih niko ne prisiljava da prihvate gotovo rešenje, već su bitne ideje koja deca imaju i njihove asocijacije. Tako istu lekciju svako od đaka može da nauči na drugačiji način, odnosno uz pomoć svojih asocijacija – kaže učiteljica Ivana Ćirić.
Objašnjava da se, recimo, prvo pažljivo pročita lekcija i uoče njeni važni delovi, a potom prave takozvane “mape uma”.
Uz “mapu uma” lakše se uči i hemija
Kada đaci prepoznaju ključne reči u lekciji, povežu ih u priču i potom te ključne reči naprave u asocijativne sličice, oni su već na pola puta da lekciju nauče. Onda to i boje, čime dodatno pamte asocijacije, a kasnije se potpomažu tom mapom – objašnjava Ćirićeva.
Napominje da je kroz asocijacije deci lakše da upamte neku rogobatnu ili čudnu reč, ili ime naučnika i umetnika.
Kada je trebalo da nauče ime francuskog naučnika Mersena neki su crtali čoveka koji u jednoj ruci drži seno, a u drugoj deterdžent „Mer“ ili metar i tako upamtili ime. Pitanje je da li bi zapamtili ponavljanjem i koliko bi to pamćenje trajalo. Ovako će uvek moći da se sete te sličice – ističe ova učiteljica.
Škola treba da nauči decu da misle
Program „Nikola Tesla centar” (NTC) zasniva se na podizanju intelektualne sposobnosti dece, razvijanju brzine razmišljanja, povezivanja i zaključivanja. Osmislili su ga srpski članovi “Mense” dr Ranko Rajović i Uroš Petrović, a primenjuje se u 14 država Evrope.
Program se sastoji od tri dela. U prvom delu je važna edukacija roditelja kako bi pomogli razvoju deteta, drugi deo je posvećen tome kako da uče uz pomoć asocijacija, a treći kako da povezuju naučeno kroz zagonetne priče – objašnjava Rajović.
Učiteljica Ivana Ćirić jedna je od koordinatora NTC programa u Nišu
On podseća da deca u Srbiji uglavnom uče tako što čitaju lekciju nekoliko puta i ponavljaju je, dok “medicina govori da to reproduktivno učenje nije fiziološki optimalno, odnosno da je najniži nivo učenja jer mozak radi drugačije”.
Funkcija škole treba da bude da uči decu da misle, a ne da znaju napamet – ističe Rajović.
Učenje uz zagonetna pitanja
Kroz zagonetke i “gimnastiku uma” ovim programom se izbegava “bubanje”, a pošto deca vole tu vrstu avanture, nije im dosadno na času već, kako objašnjava koautor programa Uroš Petrović, kada zvoni za kraj učenici traže još i ne pomeraju se sa svog mesta.
Uz “NTC sistem” mališani se uče kako da misle
Recimo, lepo je kada pitamo prvake da nabroje divlje životinje, ali ovim programom idemo dalje pa pitamo koja je životinja dobila ime po nekom predmetu od metala. Šta se onda događa u glavi? Sa jedne stvari imaju životinje, a sa druge stvari od metala, i tu treba naći spoj. Dolazi do avanture u mozgu i deca se za dvadesetak sekundi sete sabljarke i ajkule čekićare – kaže Uroš Petrović.
On napominje da deca kroz te zagonetke uče da povezuju naučeno i sami zaključuju, a ujedno im je i zabavno.
Pustite dete da se vrti i skače
Fizička aktivnost ima veliku važnost u razvoju inteligencije
Prema rečima Ranka Rajovića, medicinska istraživanja su pokazala da intelektualne sposobnosti zavise od broja veza među neuronima, odnosno broja sinapsi. Ističe da roditelji svojim postupcima mogu mnogo pomoći u razvoju inteligencije, ali napraviti greške.
Jedna od čestih grešaka roditelja je da sprečavaju dete da se vrti oko sebe, jer ne znaju da rotacija pomaže u razvoju nervnih puteva. Takođe, roditelji treba da puste dete da skače po krevetu dok mu ne dosadi, jer se i tada stvaraju sinapse – objašnjava Rajović.
Kaže i da je nobelovac Vizel otkrio da je prva velika stimulacija za razvoj sinapsi zapravo kontrast. Zato je, ističe Rajović, važno da dečija soba bude šarena, sa kontrasnim bojama, a ne plava za dečake i roze za devojčicu.
Autor J. Canić Izvor Južne vesti
foto:pera
