Siromah i vila

Živeo jednom neki čovek, koji beše tako siromašan da nije imao ništa da jede. Tako jednom, uze on mrežu pa pođe na reku da lovi ribe. Kad stiže na reku baci mrežu i izvuče jednu prekrasnu ženu. Siromah se prepade, ali mu žena reče:
– Hajdemo kod tebe u selo!
– Ne – odgovori siromah. – Moji saplemenici će me oterati. Tako sam siromašan da čak ni sebe nemam čime da prehranim.
– Dobro – reče žena. – Hajde da živimo u nekoj napuštenoj kolibi.
I tako se oni smeste u napuštenoj kolibi, pa kad se smrkne, legnu da spavaju. Duboko u noć žena ustade i stvori mnogo divnih stvari – stoku, kuću, robove i ljude. Ujutru kad se siromah probudi, ugleda sve to, pa se tome mnogo začudi, a žena mu reče:
– Mužu moj, sve to tebi pripada, samo nikada više ne idi na ono mesto odakle si me izvadio. Zašto opet da idem tamo, kad sam postao bogat! – odgovori on.
Tako su oni dugo živeli; ali jednom uze čovek mrežu, pa se uputi baš na ono mesto, iako mu je žena rekla da tamo ne ide.
Kad stiže na reku, baci mrežu u vodu, pa kad je izvuče, ugleda u njoj drugu ženu, koja beše još lepša od prve, pa je počne molici: – Hajdemo u selo! A ona mu odgovori: – Ne, prvo idi i ubij svoju ženu, a potom dođi po mene.
Čovek dohvati koplje, pođe u šumu, pa zarije koplje u drvo mulombe i koplje se zacrveni od soka tog drveta. Potom se vrati, pa to koplje pokaza ženi, ali ona reče, – Ne, ti je nisi ubio već si kopljem probo drvo molombe.
Čovek se vrati, dođe u selo, pa ubi robinju, ali kad se vrati na reku i pokaza koplje obojeno krvlju, žena mu reče: – Ne, ti si ubio sad robinju. A tvoja žena je ostala živa i sedi u svojoj kolibi.
Tad on otrča kući i kopljem probode svoju ženu. I odjednom o, užasa! – sve isčeze i stoka, i robovi, i koliba a zajedno s tim i obe žene. I on opet osta sam, bedniji nego ranije.

Priča iz Angole, Bajke afričkih naroda