Znam, i patnja je sastavni dio života.
Kad već lomiš krila
bar ne viči glasno,
nisam dobra vila.
Mrzim nasilništvo!
Zvuk lažne violine
iškrabane note,
koncert bez publike.
Pesma gde nema reč,
škripa glasnica,
slabići gde mole.
Ti, ne čekaj, idi što pre!
Dosta sam snagu gubila
više ne budim osećanja.
Isčezni iz vidokruga.
Široka polja rađaju i meni nova jutra.
