Zapamtite imena sestara Flo i Meri Mekenzi iz Škotske, žena koje su pre 100 godina, za vreme Prvog svetskog rata, prešle hiljade kilometara kako bi iz seoceta Lokinver stigle u Srbiju gde su pomagale ranjenicima i bolesnima! Ove dve sestre bile su među prvim medicinarima koji su u tim ratnim godinama došli u Srbiju. Sestre Mekenzi su došle u Kragujevac, gde je oformljena poljska bolnica.
Srbija je u tom periodu bila na kolenima. Početak Velikog rata zatekao je srpsku medicinsku službu u izuzetno teškim uslovima, pošto je vreme od Balkanskih ratova bilo prekratko da bi došlo i do najminimalnije kadrovske obnove. Srbija je uputila očajničku molbu saveznicima. Odziv na taj apel bio je neočekivano velik, u Srbiju je uz ljudstvo, počela da da stiže i materijalna pomoć u vidu sanitetskog i drugog materijala
Sestre Mekenzi su bile među prvima koje su došle u našu zemlju. U Srbiju je najpre stigla Meri, a Flo je prvo bila stacionirana u Fransuskoj, potom u Grčkoj, pa na Malti, a zatim je stigla u Srbiju. Priču o njima su za britanske medije oživeli bratanac i bratanica, Kolin i Hanter Mekenzi.
– Bile su neustrašive i imale su snažnu volju. One su u Srbiju došle preko “Žena Škotske” (organizacija koja je oformljena za medicinsku pomoć saveznicima u inostranstvu). Njihov prvi utisak je bio da je stanje na terenu bilo zastrašujuće – pričaju rođaci sestara. – Saosećale su se sa narodom Srbije i nikada nisu ni razmišljale da se vrate jer je tom narodu trebala pomoć – kažu rođaci sestara.
U Srbiji su tada harale epidemije kolere, pegavog i trbušnog tifusa, odnoseći veliki broj žrtava i uvećavajući ionako velika ratna stradanja. – I neke od medicinskih sestara koje su došle iz inostranstve su se zarazile – objašnjavaju Kolin i Hanter.
U leto 1915. godine, u Srbiji su radile četiri poljske bolnice “Žena Škotske”, u Kragujevcu, Valjevu, Lazarevcu i Mladenovcu. U njima je radilo više od 600 žena dobrovoljaca – lekarki, medicinskih sestara, negovateljica i bolničarki.
– Krajem 1915. Meri se sa srpskom vojskom povlačila preko Albanije. Pričala je da je to bilo zastrašujuće. Ljudi su umirali od hladnoće. Zbog surovih uslova, snega i leda, ljudi su ginuli kada bi se okliznuli i pali u provaliju. Kaže da su njihovi krici bili užasavajući – prenose Kolin i Hanter.
Krajem 1915. većina žena se vratila u Britaniju. Meri i Flo su se takođe vratile, ali su već 1916. ponovo otišle u Srbiju. Flo je bila jedna od žena koje su najduže ostale u Srbiji, do 1920. godine. – Flo ima punu kutiju medalja i ordena za hrabrost, dok Meri ima samo dve, iako je za nju rat bio užasniji – kažu Kolin i Hanter.
Sestre koje su junaštvom i požrtvovanošću zadužile Srbiju živele su nakon rata u Parizu, a potom i u Americi. Obe su preminule 1970. godine, ali njihova imena će večno ostati u sećanju Srba.
(Telegraf)
