Ne znam kako vi ali meni je zaista dosta to da svako od mene očekuje da budem dobra… I moji živci nisu od železa da mogu podneti sve te glupe, bolesne umove, pohotne i ljubomorne, bezobrazno nasrtljive Da klimam glavom poslušno i da se slažem Dovde i dosta je – nisam savršena! Zato sam i umorna od toga da budem dobra. Dobri ljudi nisu glupi kao što mnogi misle. I njihovoj dobroti jednom dođe kraj. Pogotovo onda kada trebaju braniti svoje ljudsko dostojanstvo od brutalnih i ponižavajućih ljudi. Od onih bez svrhe, cilja i značenja. Treba zaboraviti ono „Pred lošim ne postaj loš.“ Naprotiv mnogima treba odgovoriti istom merom jer to je jedini jezik koji razumeju. Čovek, to je više iznutra nego vani, to što zapravo jesmo. Iz vana nas gledaju prazni ljudi, a to bogatstvo koje nosimo unutra retko ko može primetiti ali nam ga niko ne može oduzeti. To nešto što nosimo u srcu samo naše je. Ne možeš promeniti čoveka koji nije sposoban da vidi greške u sopstvenim postupcima. A ipak sve zavisi od toga šta ko od nas traži u životu. Šta tražimo? Sreću? Ljubav? Sopstveni mir ?Blagostanje uma ili blagostanje tela ? Priroda je rekla ženi: Budite lepe kolko možete, budite mudre ako želite, ali uvek budite vredne poštovanja! Luksuz je stvar novca, stil je stav inteligencije. Ostavite i one do kojih vam je stalo ako ne zaslužuju vaše prisustvo. Neka im nedostajete. Ponekad kada ste uvek dostupni ljudi se osećaju slobodno da vas vređaju jer znaju da ih volite i jer misle da ćete uvek biti tu za njih… Ali jednog dana se prosto umoriš od toga da živiš kao mačka – Kada te izbace iz jednih vrata da prolaziš kroz druga. Poželiš da zadržiš svoje dostojanstvo I svaki put bol jr sve manja i manja, i onda dođe trenutak kada više ništa ne osećaš.. I onda shvatiš ! Ljudi imaju svoja lica i naličja. Baš kao i odeća. Potrebno ih je ponekad pogledati i s druge strane. Obično tamo stoji cena.
