Nedostaje mi
Nedostajanje,
Ono koje grli objeručke,
Da popucaju kosti.
Da popucaju predrasude.
Al, iz prikajka,
Iako još zelena i nejaka,
Tuga zube pokazuje.
Šta je život,
Sem gomile živog blata
U kom svi tražimo slamku spasa,
I neko, do srži nedostajanje.
Oplemenjene iskre očaja,
Popodne šoljica čaja,
Mrvice tjeskobe i nemira,
Poneka nota, tiho da
Odsvira,
Pod okriljem zvjezdanog praha,
Tu i tamo ostati bez daha…
Šta loše u tome ima?
Prekinuti zavjere teoriju
Da ratovi se vode zbog mira,
Dođavola više s’ onim što samo
Kimaju glavama,
A koketiraju sa svojim stranama,
Dođavola i poštenje kad stvar se uprska.
Dođavola sve!
