Privlačnost broja sedam, na koju smo prošlog puta ukazali, ovde se slila u ostvarenje Sedam misionara, koje potpisuju scenarista Alan Ejrol (Ayroles r. 1968., poznat i po serijalu „Plašt i očnjaci“ (De Cape et de Crocs), a tu je grafički doprinos Italijana: crtač Luiđi Kritone (takođe „Ruža i krst“ – La Rose et la Croix) a da ne zanemarimo ni koloristu Lorenca Pjerija.
Strip je zanimljiv spoj avanture, istorijske epike, moralnih i religijskih teza i komičnih efekata. Sa ove vremenske distance ne moramo se možda opterećivati nekim kritičkim odnosom prema razvoju civilizacije i religije, i moralnim osobinama nosilaca radnje (ako malo slegnemo ramenima, oslonimo se jednostavno na sve ono što znamo da se u istoriji i među ljudima dešavalo i da se moglo očekivati), te možemo uživati u atmosferi jednog relativno realističkog prikazatipičnih burnih prilika na severu Evrope, u doba razvoja Srednjeg Veka.
Dakle, Irska u IX veku… Kao i u mnogim drugim područjima, i njene obale su na udaru strašnih ljudi sa Severa, a zemlja je i sama podložna klanovskim i feudalnim trvenjima – kao glavni autoriteti ovde će se pokazati već uveliko utemeljena Crkva, dok se vladar i druge vođe direktno i ne pojavljuju. U trenucima opuštanja pojavljuju se naši junaci – sedam monaha čija pojava i delanje neskriveno upućuje na sedam smrtnih grehova, mada se ne potenciraju sve vreme njihove osobenosti, a ne može se reći ni da su tako odvratni: doduše tu je brat Konan, nepredvidivo sklon gnevu (pitanje je kako će ga kanalisati, ali prema kome će ga usmeriti), ali npr. i dežmekasti (i, naravno, ješan, a i sa spravljanjem pića umešan) Goban, simpatičan barem koliko i – Čiko! Ističe se i Lugan, koji se ističe kao ženskaroš (pokazaće se to i na području njihovog prinudnog boravka!), uhvaćen je in flagranti u nekoj slobodnoj sceni, a sa njim su, nekako đuture u tom metežu, i ostali koji su bili u blizini došli pod udar ogorčenosti i besa zajednice; u nekoj kombinaciji progona/saterivanja i traženja utočišta, našli su se pred licem velikog biskupa i, nakon kraće neizvesnosti… njihov strah od kazne oduzimanja ovozemaljskog života ustupio je mesto krhkoj nadi u opstanak kad im je ipak pružena prilika da se iskažu kao misionari koji će biti poslati da pripitome i odobrovolje, prosvetle i civilizuju surove vikinge! Sam biskup ovde nije prikazan kao predstavnik nekog odbojnog licemernog autoriteta koji zloupotrebljava svoj položaj itd., čak bih rekao da više deluje kao neki mudri čikica koji, iako zna da ova misija može biti samoubilačaka, (svakako nisu poslali najbolje među sobom!) ipak savesno radi na odbrani zemlje i pokušava da dobije na vremenu i postigne neku organizovanost…
Naravno, naši (ne)uzorni junaci bivaju zarobljeni tokom putovanja, a u zemlji Normana, sasvim ukratko da kažemo, pratimo neizvesnost njihove budućnosti, jer ni sami Normani nisu sasvim složni da li ih jednostavno treba smaknuti ili iskoristiti kao jeftinu radnu snagu, da li da ih posmatraju kao objekat pogodan za otkup ili po potrebi čak da iskoriste njihovu pomoć u slučaju borbe… Rekosmo već, brat Lugan se i ovde, hteo-ne hteo, našao u bliskom susretu sa dve dame i različitih društvenih slojeva (strogu i u početku osornu suprugu jednog lokalnog vođe, uviđamo implicitno, zaista nije bilo zgodno odbiti!) Eh, i Goban koji se kao destilater nekako i zbližio sa svojim čuvarem… . . . . . . .
Nakon raznih peripetija, dolazimo do svetkovine (zapravo pogreb uglednih ratnika nakon jedne bitke) u kojoj, nekom kombinacijom čuda i trika od strane naših junaka, dolazi do burnih pirotehničkih efekata, nakon čega su „domaćini“ ipak uvereni da su njihovi „gosti“ ipak božji ljudi i da njihov Bog treba da bude prihvaćen! (prethodno se u nekom razgovoru čak mogao čuti prezriv komentar jednog Normana u stilu: Kad sam poslednji put video tvog boga, delovalo mi je nekako da je crk’o!) Među poslednjim scenama viđamo ovu sedmoricu ehm… diskutabilnih moralnih kvaliteta, kako paradiraju u raznovrsnim odorama crkvenih velikodostojnika, spremnih da zauzmu mesta u novim eparhijama i parohijama! I, dakle, ostavimo na stranu moguću poentu i moralnu poruku, znamo da se pre ili kasnije Gospod uselio i pod krovove i u duše stanovništva na severu Evrope… Detaljniji uvid u ove dogodovštine valjalo bi potražiti u nekolio brojeva „Politikinog zabavnika“ iz sredine prošle godine, a nekoliko prizora, naročito neke sa početka priče, možemo pogledati u stranim onlajn izvorima poput ovog:
http://feanor-journal.blogspot.rs/2008/04/sept-missionnaires.html
