PILOT
Ja sam pilot. Samouk. Trčim po poljančetu raširenih ruku i brundam brm… brm… brm… auuuuuu, dok polećem. Zamišljam kako iz ptičje perspektive posmatram zemlju. Uživam u njenim lepotama. U malim ljudima, malim kućama, malim kravama, malim putevima između ljudi. Uživam u letenju bez motora, bez letačke dozvole. Nije mi potreban aerodrom. Mogu da uzletim i sletim iz svog kreveta. Sposoban sam za velika dela. Snagom svog sna sam to i dokazao. Već sutra bih mogao, ako to neko od mene traži, da počnem da obučavam klasu mladih pilota. Nedostatak aviona samo na početku može izgledati kao problem. Gospodo, sve u našoj glavi. Moramo verovati da letimo. Dosta smo tapkali u mestu. Naša snaga je u nama samim. Za početak su i raširene ruke dovoljne. I san koji će nas odvesti na neku egzotičnu destinaciju. Bez sna se nikud ne ide. Jedino tako čovek postaje pilot.
Zoran Doderović
