spot_img

Satirična priča Miloš Petronijević

ĆOŠAK  OD  SVETA 

 

 

Jurišajući s jagnjetinom u umaku protiv samog sebe, šef Ogranka je naprasno umro.

„Neka mu je laka crna zemlja“, rekao je s ostalima i bacio grumen zemlje na sanduk pokojnika.

Na parastosu je stajao malo po strani, zajedno sa čovekom iz Službe i članom Zadruge, s kojima se još u zaletu karijere intuitivno sprijateljio, kao da su znali da će jedan drugome trebati; ispod oka su motrili gde se i kako formiraju grupice i ko i s kime šuruje i radi im o glavi.

Predveče su se okupili kod posednika Ekonomata, i bili su tu i delovođa Nadzora i službenica Komore, i predstavnik Bezbednosti i punomoćnik Nadleštva, i administrativni i pravni saradnici i sekretarice. Pozvali su i člankopisca.

Gledajući piščev nekrolog u Listu, evocirali su uspomene na preminulog starešinu i njegove zasluge, i dragi im lik poredili sa podrivačkom delatnošću nastojnika Personala i domunđavanjima njegovih podmuklo nasmejanih kadrova.

Solidarni u službenoj budnosti i zamišljeni, u konstruktivnoj raspravi razmatrali su pravce društvene preventive i tražili načina da kao sluge naroda uvećaju sveopšti boljitak i dokrajče zloupotrebe kojima, sa dalekosežnim posledicama, začudo, podlegoše i neki elementi same Uprave.

Tu se, kao odgovorni sudeonik Nomenklature, po funkcionalnoj dužnosti osetio pozvanim da istakne granitnu čvrstinu Strukture, sa idejnim rukovodiocima kadrim da pospeše perspektivni entuzijazam zdravih činilaca u bazi i pravovremeno ga ograde od perfidnih zazjavala što nauštrb Organizacije neukusnim veličanjem svojih uskogrudnih dostignuća rovare protivu svetlih ideala javnoga dobra…

Negde pred donošenje odluke o kandidaturi najprilježnijeg, na Zbor je banuo i kurir Garniture i zaledio ih informacijom o namerama neodgovornog da, kao govedo koje ne zna mesto, svu vlast koncentriše pod jedno Sedište. Na vest o strategiji kurvinog sina, uniformnim gnevom uzavrele su i ćate što bezazleno rešavaše ukrštene reči.

Žustri u konsolidovanju redova, po prvi put i u duši svi bratski složni, a čvrsto naumljeni da uzurpatoru potkrate krila i pokažu mu od kojeg se drveta svirajka pravi, sokolili su ga u njegovom savetodavnom osvetljavanju razbojnikovog lika i izjašnjavali da je krajnje vreme da se jednom zasvagda raskrinkaju mahinacije kontraproduktivnih snaga i stane na put besporetku, a nadglednik ih je podsetio i na prošlogodišnje saplitanje kada je za dlaku ostao živ i položaj i slobodu sačuvao.

U želji da pošto-poto golim činjenicama objektivno izvesti javnost, člankopisac je  ispoljio takvu patriotsku žudnju za pravdom da je bio spreman, prenebrežući sve obzire i ne mareći za ličnu sigurnost, da prigodnim aluzijama, a ako treba i poimenice, navede čitateljstvo da i samo zaključi ko im javašlukom u rođenoj zemlji smutnje pravi te su, što se kaže, tako posustali i zaostali u razvoju. I ko zna dokle bi novinarče plamtelo razotkrivajući prazna obećanja i bajke sofista, a sve nadahnuto prisutnošću onoga koji umesto njih a zarad njih misao svoju upotrebljava, da ga isti nije očinski posavetovao da i umetnik treba da ima meru, i da ima onih sa kojima nije zdravo navođenjem im imena još i sprdnju terati, te mu skicira nacrt članka učeći ga da je koalicija duša politike.

I kada se najzad, da bi razrešili ono za šta su se i okupili, za reč javio tumač Propisa i, razumno gušeći vlastite nade, predložio ga za novog Kolovođu, jer spremnijeg od njega nema koji će živom rečju pokazati i dokazati za čiju dobrobit zajednički rade, većinskom aplauzu svih udruženja i kancelarija pridružiše se, nakon kraćeg zagledanja, i ostala resorna odeljenja, i zaključkom kontrolora da je ova jednodušnost uzor na koji se i ubuduće pri ovakvim izborima treba ugledati, završiše plodonosno okupljanje.

Stigavši kući oko ponoći, izašao je na terasu da se još kojim gutljajem vina sabere i razmotri šta mu je činiti, i usred varoši zamukle u noći osmatrao je perspektive što ih je donosilo novo jutro, čvrst na nogama a uveren da je sve na svome mestu i u redu i kako treba da bude, i zamišljen nad interesima naroda presvukao se u nove gaće i pošao da otpočine, kao čovek koji je obavio težak i odgovoran posao i kojem valja dalje putovati.

 

Deana Sailović
Deana Sailovićhttps://deanasailovic.wordpress.com/
Satiričar, autor tri knjige “Princeza na zrnu razuma” , “Elektronska ispovedaonica” i "Koji sam ja meni idiot". Priređivač knjige "Žena i aforizam". Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga. Urednik satirične redakcije na Pokazivaču.