Priča preuzeta iz knjige Najkraće priče, izdavačke kuće ALMA
Jovan Bajc
PROREČENA SUDBINA
Sasvim slučajno, na nekom seoskom vašaru, naba-
sah na ubogu čergu neke ostarele gatare. I mada sam čita-
vog života bio energični protivnik babetina koje dru-
gima čitaju sudbinu sa dlana, ovog puta progutah knedlu
i kročih u proročke odaje. Ne rekoh ni dobar dan, nego
odmah istresoh novac i ispružih ruku matoroj Ciganki
pod nos. Ona zacakli očima, pa poče:
„E, lepi moj, vidim ti puno sreće i zadovoljstva u
životu! Pun si snage i zdravlja, doživećeš i lepu sta-
rost! Bićeš bogat, imaćeš puno para, nećeš oskudevati!
A najviše od svega imaćeš ljubavi, ženu i decu ćeš
mnogo voleti, a oni tebe još više! Još kol’ko sutra za
tebe će početi nov i bolji život!“
„E, lepa moja, nemaš ti pojma! Lupetaš nešto
bezveze i uzimaš lakovernima novac! Ja sam došao kod
tebe jer mi je svega dosta! Ništa mi nisi pogodila! Ži-
vot mi se raspada! Doktor mi je pre sedam dana saopštio
da sam neizlečivo bolestan, kad je to čula, moja supruga
je otišla od mene kod svog ljubavnika (sreća pa dece ne-
mamo u svom nesnosnom braku), nepravedno sam dobio ot-
kaz na poslu, a što se tiče ljubavi – nikad je u životu
nisam imao, a sad ponajmanje!“
Istrčao sam iz one čatrlje, cereći se svemu. Te
večeri sam odmah legao u krevet, poželevši da trenutno
umrem, ali kao za inat – nisam sklopio oka čitave noći.
Sledećeg jutra desilo se nešto nezamislivo.
Nazvao me je doktor i rekao mi da je došlo do kar-
dinalne greške prilikom saopštenja o lekarskim nala-
zima. Naime, nisam neizlečivo bolestan, već me je uhva-
tila ozbiljna prehlada, koja, na sreću, prolazi.
14
Osetivši ogromno rasterećenje, izađoh da proše-
tam i kupim novine. U jutarnjoj štampi pročitah da su u
nedavnoj saobraćajnoj nesreći nastradali moja žena i
njen ljubavnik. Usmrtio ih je, niko drugi do – moj poslo-
davac koji mi je dao otkaz, a koji je vozio pijan i zavr-
šio iza rešetaka.
Od sveopšteg zadovoljstva i radosti svratih do
obližnjeg kioska sa lutrijom i kupih srećku. Izlišno
je govoriti da sam izvukao glavnu premiju i održao obe-
ćanje koje sam odavno dao curi koja radi u kiosku. Naime,
istog momenta sam zaprosio tu prelepu mladu devojku sa
sela (dugogodišnju poznanicu), koja je radila za državnu
lutriju.
Naravno, pristala je istog časa i opovrgla sve
one koji sumnjaju da lutrija ikome može sreću doneti.
Osim sreće, buknula je i silna obostrana ljubav. Obeća-
la mi je da će mi roditi petoro dece. Istog dana smo in-
tenzivno počeli da radimo na tome.
Na glavu mi se ubrzo pokakio golub. Umesto da ga
opsujem, poslao sam mu poljubac. Pomolio sam se Bogu za
dug život i dobro zdravlje one Ciganke gatare. Neka i
mnogim drugim očajnicima proriče sudbinu isto kao i meni.
