Bijeg
Sinoć sam sanjao opet bježim
Onako glavom bez obzira
Košmari, bježim, a kao ležim
Uspavan između rata i mira
Upinjem se da se ne probudim
Kad su već snovi nek traju dugo
Strepeći da mogu da izludim
Ako se ne probudim negdje drugo
Zašto kad sanjam baš isto sanjam
Bježanje od balija, četnika, ustaša,
U snu se krstim, molim, klanjam
Tako su košmarna buđenja naša
Evo i sada dok bezglavo bježe
Evropi u zagrljaj, u jasne kvote
Na naš se pogrom zaborav sleže
Dok stvarnost umire od sramote
Lideri sastanče, “praznu slamu” mlate
Što nije skroz mutno, to je “ispod žita”
Važno je da stižu pozamašne plate
Šta je s našom nadom, ko je lud da pita?
