Manitom je sve do mora ravno
Sam gluposti u životu bira
Srlja stalno iz greške u grešku —
Blesava mu narav ne da mira!
Od silnoga svi se redom plaše
Za bahatost njegovu se čulo
Džaba obest i stegnuta šaka —
Mozak mu je poravnjan sa nulom!
Manijaku ništa nije sveto
Sve mu brige u životu strane
Šepuri se kao ćuran javom —
Kao majmun kad jede banane!
Sebičnjaku tvrdglavost mana
Često puta zapadne u krizu
Lukavstvo ga dovede do poda —
Pokraj sebe nema nikog blizu!
Dobar čovek jednak je sa ludim
Prevaranti za rukav ga vuku
Često bude u nebranom grožđu —
Talambasi svi po njemu tuku!
Sve u svemu boje su nam razne
Sudba našu putanju trasira
Najžešće je onim što se gube —
Čitav život drugi ih dresira!
Mutivode najgora su kasta
U svakoj ih mirođiji ima
Okreću se kako vetar duva —
Najteži je dogovor sa njima!