POSLOVNA PRATNjA
Prolazimo kraz najslađe patnje
ja i dama iz poslovne pratnje.
Sve sa sebe stavismo pod konac
ja kutljaču, spremam, ona lonac.
Pokazuje, meni, starom panju
novi pomak u stručnome znanju.
Ležuckamo k’o Eva i Adam
pa sve dublje u bezdane padam.
Dok me mjehur i prostata muči
mislim, Bože, gdje li sve to uči.
Vidim doš’o i moj crni petak
kad me nazva, od milošte, tetak.
Pomodrio k’o bočica tinte
jedva pratim njene seksi finte.
Kao neman napala na rotor
da pokrene zaribao motor.
Pokazuje koliko je stručna
prvo usna, pa tehnika, ručna.
Hoće srce da vrisne k’o ćuran
jer mu škodi ovaj život buran.
Muko moja, moji teški jadi
svaku marku hoće da odradi.
Seks je nekad bio jednostavan
orna snaša i zamračen tavan.
Sada vidim dok me „pratnja“ nosa
da sam davno ispao iz štosa.
Obezgaćen, sipljiv, razoružan
na kraju ću, još joj, biti dužan.
Jer kad krene ta ti ne zna stati,
usisivač od hiljadu vati.
Svetom, ženskom, vodicom umiven
i ne kontam jesam li pokriven.
Dok mi noge otkrivene zebu
kao Ikar letim prema nebu.
Sanjam da sam k’o posljednji papan
među gejše sletio u Japan.
Sve na meni snom mrtvijem spava
gledam tablu, piše „Okinava“.
Da li sluti moj zakonski babac
u rodinom kljunu da sam žabac.
Mili Bože, da li joj se štuca
dok priznajem ofsajd i bez suca.
Obeskrvljen i do kraja smlaćen
slutim neću, više, biti praćen.
Na čelu mi niče nova brazda
dok me pita: Jel’ valjalo gazda?
Soba mala pa i krevet skučen
iz nje šepam k’o svježe pretučen.
Ne znam da l’ bi smij’o se il’ plak’o
udarilo jako na nejako.
U šajtovu nađoh samo letak:
„I za „ništa“ naplaćujem, tetak.“
