BAKSUZ
Pod bagremom zajedno smo kisli
čekajući bus što neće doći
ona dama stvorena za noći
a ja prepun najgrešnijih misli.
Kiša curi k’o rupa na brani
nema nikog prstom da je čuva
vidim da će teško da se smuva
što bi dobro došli kišobrani.
Niz kosu joj curi crni potok
šminka kapa k’o bočica tinte
kud baš danas u džepu bez kinte
dok poplava napada na otok.
Priđoh korak da pobjegnem bari
njena suknja mokra pripijena
providi se … al′ moja sirena
za blizinu i dah moj ne mari.
Možda sluti da je glavna diva
bezobraznog filma kojeg snimam
u mislima, jer bar mašte imam,
tu napadam u šest ofanziva.
Dok sam smišlj′o ponajslađe rime
odmjeri me od glave do nogu
vidim nisam mio njenom Bogu
dosta joj ove blatne plime.
Slatko lomna k’o šećerna trska
diže ruku nekog da ustopa
stade pasat, vidim da sam tropa,
njoj da uđe, mene da uprska.
Mahnuše mi njeni prsti mazni
dok iz kadra sa smiješkom istrča,
Bog i dalje sipa iz svog vrča
ko zna zašto hoće da me kazni.