SLAVIMO POBEDE
Kada ljudi žive u godinama poznim,
oni postaju namćori grozni;
Ionako sami sebi mrski,
progovore jezikom oporim, drskim.
Dok tudje preziru u korenu,
jezik, veru, znanje i kulturu,
estradni vernici, antikomunisti,
tvrde da su pošteni, čestiti;
Al’ lažljivi sebični oportunisti,
impotentni duhovni ekstremisti,
osudjuju druge ako im nisu isti !
Za državu treba, vele, sve da se učini,
a slava će biti u beskrajnoj, nebeskoj visini.
Večeras se radujmo pobedi kao i obično,
u igri pod obručima magičnoj.
Mene, u stvari, sad zanima živo,
koliko je samo Turcima krivo,
koliko li im je mnogo žao,
dal’ skaču kroz prozore pravo ?
Ili bi nam radije odrubili glave, stavili na kolac oštri ?
Bilo gde ako nas sretnu, jasno je kako bi prošli!
Pobede velike ne moraju biti, uvek na na bojnom polju.
bolje na sportskom terenu il’ za zelenim stolom.
U nauci, školi, znanju neka slave,
deca i mladi, ponosno, uzdignute glave!
