BILBORD
Evropska organizacija za zaštitu životinja odobrila je kredit našem Društvu za zaštitu životinja u Gornjoj Klisuri za izgradnju azila za pse i mačke lutalice, te i drugih kućnih ljubimaca, kako bi činili sve da te jadne životinje usrećimo. Tim povodom, na inicijativu predsednika Upravnog odbora, potpredsednik skupštine Društva gospodin Čedomilj Milić je na sednici skupštine predložio da se u skladu sa pretežno evropskom akcijom uvođenja makar kakvog pravnog reda u životinjski svet, za potrebe Društva izvrši nabavka pet novih visoko-kubikažnih automobila za navedene potrebe. Od najskupljih vozila, jedno bi pripalo predsedniku Društva, jer automobil „porše“ koji sada koristi već je prešao dozvoljenu starosnu granicu od deset godina, a predstoje njegova putovanja bez kojih bi sprovođenje u život izgradnje potrebnog azila za pse i mačke lutalice bilo veoma otežano.
Povodom izloženog predloga, otvorena je diskusija, ali se niko nije javio za reč – osim mene. U diskusiji nisam želeo da predočim članovima skupštine neoborive dokaze da je predlog neopravdan, s obzirom da bi time izvesno poremetio odnose sa nekim od članova, te sam iskoristio priliku da iznesem poznatu dosetku o onom siromahu koji je, žaleći se na svoju bedu, uzajmio jednu sumu novca od svog imućnog poznanika. Još istog dana zajmodavac ga je sreo u jednom restoranu sa činijom lososa sa majonezom, zbog čega mu je uputio prekor: „Tako, vi pozajmljujete novac od mene i onda sebi poručujete losos sa majonezom. Je li vam za to bio potreban moj novac?“ „Ne razumem vas“, reče prekoreni. „Kada nemam para, onda ne mogu da jedem losos sa majonezom, kada imam para, onda ne smem da jedem losos sa majonezom. Kada, zapravo, treba da jedem losos sa majonezom?“
Nakon završene sednice prišao mi je potpredsednik Čedomilj, za koga sam bio siguran da mi je naklonjen. Tapšući me po ramenu, pozva me na stranu i reče mi tiho: „Slušaj, nisi ti za nas. Daću ti jedan savet: zakupi sebi jedan bilbord i osamostali se.“
