PECAROŠ
Profesor je slovio za strastvenog pecaroša. Otkako je otišao u penziju i vratio se u svoje rodno selo, iz koga se trbuhom za boljim životom otisnuo pre pedeset godina, ribolovački štap mu je bio svakodnevni rekvizit. Ribolov mu je predstavljao razonodu. Spustio bi se na obližnju, još uvek nedirnutu rečicu, i satima zabacivao štap. Sve što bi upecao, delio je seoskoj sirotinji, ili je vraćao u reku. Sam nije jeo ribu. Kao ni jaja, kokoške ili jareće pečenje, premda je gajio živinu i nekoliko koza. Profesor je bio zakleti vegetarijanac!
Pravim imenom njegovi seljani ga nisu oslovljavali. Za sve je bio jednostavno profesor. i svi su ga hvalili. Zato što im je besplatno delio ribu i jaja. Kokoške i koze, odnosno jariće, nije. Njih je pustao da umru od starosti. To su mu, doduše, zamerali. I ismejavali ga iza leđa. Kao i zbog odluke da se iz velikog grada dovuče u ovu zabit. Stan ostavio raspusnoj ženi i razmaženoj deci od četrdeset i kusur godina!
Međutim, jednog dana, opet se nešto promenilo u ćudljivom profesoru. Sakupio je sve neradnike, alkoholičare i parazite iz sela, uglavnom dvostruko mlađe od sebe, poslužio ih je rakijom i pivom po želji, i svečano im objavi potom:
– Zemljaci, rođaci, gospodo, ako vam je draže tako? Sada smo, uostalom, svi gospoda! Do sada sam vas hranio besplatnom ribom, jajima, hlebom, pojio vas rakijom, plaćao za svaku uslugu. Ja sam ispao budala, a vi isti kao i pre što ste bili. Lenčuge i barabe, ako smem tako reći. Od danas prekidam s ovom praksom. Istočnjačka mudrost nam kazuje da nije prava stvar nahraniti gladnog čoveka ribom, već ga naučiti da peca. Ako želite da vas nečemu poučim, javite se. Ali besplatne ribe, pića, novca na zajam – više nema!
Nedugo zatim profesor je postao najomraženija osoba u selu!
Miodrag Tasić
Satiričarenje Miodrag Tasić
