BOLJI ŽIVOT
Sve je počelo kad sam ostao bez posla. Razočaran u život i ljude, utehu sam našao u televiziji. Gledao sam program od jutra do sutra. Nisam propuštao ništa, jedino kad baš zadremam, a to se dešavalo dok traju reklame. I tako, mic po mic, obolim od televizomanije.
Ali, pošto zlo nikada ne dolazi samo, počela je da poboljeva i moja žena. Njena boljka zove se tabletomanija.
Ja uključim televizor, a ona odmah proguta tabletu. Bensedin, Bromazepam, Leksilijum; šta joj padne pod ruku. Ako je u kući nestašica sedativa udara glavom o zid dok se ne smiri. Mnogo se živcira što po ceo bogovetni dan sedim ispred televizora.
I tako, živimo svoje živote. Ja uz TV, a ona uz pilule za lilule.
Međutim, u poslednje vreme kod mene su nastupile izvesne komplikacije. Nešto slično halucinacijama pomešanim sa paranojom i manijom gonjenja.
Uključim državnu televiziju, na programu ON. Kadgod su vesti, događaji dana, razne aktuelnosti – ON, ON i samo ON. Iz dana u dan.
Premestim na drugi kanal: i tamo pričaju o NjEMU. Hvale ga i dižu u nebesa, raduju mu se, slave ga. Ako neko samo pomisli drugačije, taj je državni neprijatelj broj jedan.
Prebacim na kanal gde je rijaliti, da malo danem dušom. Avaj, prekinuli su „Parove“ i cvrkuću o NjEMU. Kakvi cvrkuću, to više liči na horsko pevanje.
„Zadruga“ mi je poslednja nada, razmišljam dok stiskam taster daljinskog upravljača. Ali, i tamo je isto – ON pa ON.
Nije bolje ni na sportskim kanalima.
Zahvaljujući NjEMU mnogo je više publike na stadionima, a ON je najzaslužniji što fudbaleri igraju bolje nego ranije! – zapenio komentator
Isključujem televizor i uzimam nezavisne novine. Na prvim stranama ON i o NjEMU.
Prelistavam zavisne novine. Najviše pišu o NjEMU, a imaju i anketu:
– Šta mislite o NjEMU?!
– Sve najbolje! – odgovaraju ispitanici, uglavnom vlasnici plastičnih veštačkih vilica i nosioci naočara prilične dioptrije.
Sklapam novine i otvaram frižider, da vidim da li je ON možda i u njemu… Ne, nema ga. Frižider zvrji prazan kao svih ovih dana i godina. BOLjI ŽIVOT još nije stigao u moj frižider. Još uvek je samu u štampi i televiziji.
Otvaram novčanik. Nadam se da je BOLjI ŽIVOT bar u njemu. I gle čuda, novčanik nije prazan. Ima malo paučine. Od boljeg života ni traga ni glasa. A svi mi pričaju o NjEMU…
