NOVE MOGUĆNOSTI
Ugasi se jednog dana Sunce. Ceo svet padne mrak a potom u amok. Traje to dan – dva. Nemiri, pljačke, haos a onda gle čuda – ispostavi se da su vlade sveta imale tajni plan. Ujedinjene Nacije su odavno počele da se spremaju za evakuaciju. Ne brinite, saopštio je Predsedavajući OUN, svi građani zemalja članica će stati u leteće Nojeve barke koje će se zaputiti u kosmos, u potrazi za novim domom. Kad kažemo svi, primetio je Predsedavajući sa zločestim smeškom na licu, mislimo na sve osim građana Srbije. Naime, Srbija je izbačena iz OUN jer je izvesni Jeremić nalio članove svetske Skupštine nekom lošom rakijom šećerušom na proslavi srpske Nove godine. Rezultat: masovno povraćanje i dijareja. Ergo – Srbija više nije u OUN i ostaje sama na svetu. Predsednik otačastva, svestan istorijskog trenutka, izašao je pred svoje promrzlo i zamračeno građanstvo i rekao:
-Neki kažu da nas je ceo svet napustio. To nije tačno. Oni su napustili svoje zemlje i odleteli u letećim tanjirima k’o Marsovci. Mi ostajemo ovde jer je Srbija uvek štitila kako Evropu tako i ceo svet. Kažu ugasilo se Sunce? Ma, kakvo gašenje! To je samo privremeno. Zove se pomračenje! Možda Sunca nema ali će se vratiti! Samo što nije došlo! Uostalom, ne gledajte na ovo pomračenje kao katastrofu već mogućnost. Srbija će sad, konačno, vladati celim svetom. Sve što postoji na ovoj planeti, ledene tundre, smrznuti okeani, skočanjene pustinje Arabije, zavejane brazilske plaže, sve je to naše! Srbija od Arktika do Antarktika!
Naravno, Predsednik je znao da je sve što je rekao bilo gomila gluposti. Ali, on je imao plan. Doduše, ne za svoj narod kao druge Vlade. Pre za jako uzak krug neprijatelja. I tako, dok je njegov narod jeo kofe susnežice i brisao guzice ledenicama, Predsednik sede u električne saonice i krenu put Ministarstva nauke. Tu ga je, u tajnoj prostoriji (treća vrata levo od hola, piše Tapisirović, kucati dvaput) čekao ludi naučnik, ćelavi i sićuravi Tapuško Tapisirović u svojoj laboratoriji koja je, pa, izgledala kao svaka laboratorija ludog naučnika, sa gomilom pipeta, epruveta i prdala što ničemu ne služe.
-Jel’ spremno? – upitao je Predsednik grobnim glasom.
-Itekako i jakako!
-Pojasni!- komandovao je Vožd.
-Vidite, vrlo je jednostavno. Temperature će se za koji dan spustiti na minus 300 stepeni. Ovakvu temperaturu možete preživeti samo ako vam izraste debelo krzno i stvorite masne naslage. Naročito bi bilo povoljno da se zavučete negde u pećinu, uključite radijator na „maksimum” i malo odspavate. Bar dok Sunce ne „proradi”. Jednom rečju, za vas bi najbolje bilo da ste meda. Mi polarne mece nemamo ali, imamo nešto prilično slično tome.
-Živog ćeš me sa’raniti! – zabrundao je Predsednik.
-Ne, samo uspavati. Znam za metod kojim ćemo od vas, članova Vlade i vama najbližih napraviti mutante. Dakle, nešto između ljudi i medveda.
-Nekima od njih to i ne treba. Heheheh! – našalio se Predsednik i razvukao osmeh koji tako možemo nazvati uslovno jer nema izraza za takav facijalni grč.
-Verujte mi, vi mislite na svinje a ne na medvede! Članovi Vlade možda grokću i imaju debelu kožu ali krzna nemaju.
-Neki su rundavi ko mangulice, znam ja! Nećeš me ti učiti! – brecnuo se Predsednik.
Naučnik je sklopio oči, izborjao do deset i nastavio:
-Dakle, imamo mrkog bosanskog medveda. Tri stotine njih. Poklon vašeg kolege, premijera Republike Srpske.
-Pa ja onda neću biti medved nego međed!
-Hoćete li da preživite ili ne?
-Dobro, dobro, biću međed – pokunjeno je prihvatio Predsednik i dodao – sad mi je potpuno jasno šta znači ono „roditi mečku!”
I bi tako. Prošlo je par eona, Sunce je oživelo. Zemlja je počela da klija, oslobođena ledenog pokrivača. Vratili su se Zemljani iz dalekog izgnanstva. Ustanovili su da je sve kao i ranije osim jedne stvari. U pećinama, negde na Balkanu, našli su čudna bića, polu – ljude – polu medvede, utonula u duboki zimski san. Hrkala su, u snu lizala šape, hripljala, kašljala, puštala vetrove, i, sve usvemu, bila potpuno odvratna. Ma šta da su uradili (a pokušali su sa pećinskim hevi – metal koncertom i pucanjem iz topova na uvce), nisu mogli da ih probude. I, šta su onda Zemljani uradili? Proglasili su ih za slepu granu evolucije i vratili se svojim poslovima. Računali su – ti stvorovi će se sami probuditi kad im dosadi. Ali, eto, oni dremaju i dan – danas i neki kažu da će se pre Sunce ponovo ohladiti nego što će se ta bića probuditi.
Aleksandar Novaković
