Sasvim (s)lično: Muškarci su kao cipele/patike

Lagani koraci, osećaj sreće. Prosto bi potrčala, a potom poletela da može. Nema prepreka, hod je odvažan. Baš tako se svaka žena oseća u tim novim divnim cipelama. I ne, ovo nije reklama za obuću. Ovo je više neko objašnjenje kakav muškarac treba ženi. I kakve sad veze muškarci imaju sa ženskim cipelama? Zar nije očigledno?

Tvrdim da nije loše muškarce gledati kroz neku prizmu udobnosti. Tu mislim na udobnost u svakom smislu te reči. Sa pravim muškarcem nećete osećati umor niti ćete imati otekla stopala. Svaki korak života biće siguran i neće biti straha od koraka koji dolaze.

Tokom života probale smo mnogo cipela, neke su nam savršeno pristajale, a nismo mogle da ih priuštimo. One pristupačnije jednostavno nisu bile za nas. Isto je i sa momcima sa kojima smo mogli da zamislimo život, ali oni nisu mogli sa nama. I onima koji su nam pružali sve, ali jednostavno nismo osećale ništa prema njima.

Cipele su važan deo ne samo stajlinga, već i samog života. Koliko je važno imati pravi par cipela ili patika, svedoče već starije žene koje dobro znaju da cene udobnost. Često, mlade devojke ne mare toliko za udobnost, već je po svoj prilici bitniji izgled i ostavljanje utiska. I tako kad dođe vreme izlazaka, visoke potpetice i taj prelepi dizajn ostaviće svakoga bez daha, ali ta devojka koliko god imala širok osmeh u tom trenutku, celo veče imaće samo jednu želju, da ih konačno skine. Niko ne vidi šta visoke potpetice čine nežnim stopalima, a samo jedna osoba to oseća i još mnogo sličnih devojaka.

Slično je i sa muškarcima. Možda će svi da ti zavide što šetaš kraj najlepšeg ili najuspešnijeg momka u gradu, ali tvoju patnju zbog toga što nemaš ništa sem njegovog stasa i ugleda niko neće primetiti. A ti ćeš jedva čekati da mu konačno kažeš „laku noć“ i zatvoriš vrata svog stana.

Koliko puta se desilo da naletiš na prelepe patike, baš one koje želiš. Primetiš ih u izlogu, osvoje te istog momenta, ipak odlažeš ulazak dok ne budeš spremna za kupovinu. Konačno kad se sve poklopi ulaziš u radnju sa namerom da ih probaš i bože zdravlja kupiš, ali ubrzo si obaveštena sa jednim „Žao mi je, nemamo vaš broj, juče se prodao poslednji par“. Koliko samo gorak osećaj ostaje. Da si došla samo dan ranije…

Da, isto tako je i kad primetiš tog nenormalo slatkog tipa, znaš ga iz viđenja, možda ste već i razgovarali. Ti odugovlačiš i čekaš pogodan trenutak da mu kažeš kako bi volela da nešto započnete. I vreme prolazi, a da i ne primetiš da je neka druga jednostavno prošetala i pokupila ga tebi pred nosem. Žao mi je, taj tip više nije na „tržištu“.

Situacija sa razočaranjem kad probaš one cipele za koje si bila ubeđena da će ti savršeno pristajati je toliko česta da nema osobe koja nije bila u njoj. Da, to su te cipele. Momenat kad si ih obula i prvi put zakoračila u njima bio je najgori od svih. Takvu neudobnost retko pamtiš. Ali tako su lepe. Ipak sva ta lepota, jednostavno nestane i spremna si da pogledaš i neke druge cipele.

Muškarci nas često razočaraju u onom momentu kad počnu da govore. Ali zar nije to i obrnuto?

Na kraju tu je taj najsavršeniji par cipela/patika ili bilo koje druge obuće. Uzeću za primer baš patike. U izlogu neupadljive, ali kad pogled zastane na njima, nešto se promeni. Jednostavne su. Pomisliš da će se sigurno slagati uz sve odevne konbinacije ili makar većinu. Kad ih probaš jedino na šta pomisliš je udobnost, a kad zakoračiš u to se i uveriš. Znaš već tad, sigurno ih kupuješ.

Da, postoji i takav muškarac, možda drugima nedopadljiv, ali tebi savršen. Pratićete na svim tvojim putovanjima, ići će dobro uz sve, biće ti podrška i oslonac i neće se ljutiti ako poželiš nekad da prošetaš bosa.