Sasvim (s)lično: Moć reči

Razgovor sa nekim ljudima je poput limunade, kiseo, zamućen, ali veoma osvežavajući. Možda i ne volim toliko limunadu i obavezno tražim šećer, tako i u razgovoru, ja sam ta koja zasladi svaku temu. Ipak, volim način na koji kockice leda u toj tečnosti uvek pronađu put jedna do druge i ostatak svog „života“ provedu zajedno se topeći. Tako i reči sagovornika pronađu jedno isto utočište i tu nastane taj slatko-kiseli razgovor.

Volim napete, izazovne i duge razgovore. One kada i tebi i sagovorniku presuše usne, a prosto zaboravite da uzmete gutljaj vode. To zvuči kao u nekoj emisiji gde se sagovornici nadmeću i razmeću svojim rečima. Ko će izreći bolju frazu? Ko će se zapričati toliko da dodje do lapsusa? Vrlo je važno biti veoma promišljen i slušati sagovornika da bi mogli jedno drugom da pariramo.

Volim da je razgovor uvod u svaku sledeću stavku. Reči su nekada suvišne, ali svakako imaju veliku moć. Potrebno je koristiti ih mudro.

Jedan razgovor može da nas razbesni ili smiri, može da učini da nekome okrenemo leđa zauvek, ali i da se zaljubimo, zavolimo. Uvek pričajte sa drugim ljudima, ali pričajte o što raznovrsnijim temama, pričajte mnogo, zainteresovano i iskreno. Učinite nešto kiselo slatkim ili obrnuto, nije bitno. Bitno je komunicirati, tako činimo sebe i druge važnim delom nečega, postajemo zadovoljniji. Ali, sve u suštini kreće od volje u nama samima i želje da je sprovedemo. Započnimo razgovorom.