spot_img

Saša Mićković: Sudbina čoveka i drveta

Čovek umire kao pusto drvo,
Vetromašina šiba sa svih strana,
Koža je kora s bezbroj grubih rana,
I kosa spadne kao lišće prvo!

Grlo postane napeto i suvo,
Pogled poprimi crnilo katrana,
Čovek i drvo; ista im je mana,
Vremenski fijuk oboje oduvo…

Slomljeno drvo u humus završi,
Glava se vešto u prašak preruši…
A zatim sudba slična im je dovek,

U očnoj špilji nastane se mravi,
Drvo postane hrana svežoj travi,
Prolazno sve je – pa i Božji Čovek!

Kragujevac, 09. april 2019.

Mićković Saša
Mićković Sašahttp://sasamickovicpoezija.weebly.com/
Saša Mićković je pesnik, objavio je sledeće knjige: Jastreb u oluji, Božanska Srbija, Račanski svitak, Duhovna zarenja, Špil soneta, Uspavanka za dušu. Pesme objavljuje u časopisima: Književne novine, Trag, Prolom, Svitak, Brankovina, Bdenje, Diogen, Književne vertikale, Književni pregled, Sizif, Zvezdani kolodvor, Koreni - list Srba iz rasejanja, Ljudi govore (Toronto), Bosanska vila, Srpska vila, Majdan, Naslijeđe, Sretanja, Slovoslovlje, Voštanice, Jesenjin, Riječ, Jež, Etna, Nosorog, Šipak, Avlija magazin, uvršten je u leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i dr. Član je Književnog kluba "Branko Ćopić" iz Beograda. Dobitnik je nagrada: Pesnička hrisovulja, Srpske duhovne akademije (2016) i Godišnja nagrada opštine Rača (2016).