Zlatokorna, topla, odvajkada Mati,
Mirišljava, meka, darodavko moći,
Hraniteljko roda ti si znala dati,
Snagu i silinu kada treba poći;
Šumar u lisnike, ratar u pšenicu,
Devojka u tkanje, momak u prosidbu,
Kovač u vatrište, čoban u travicu,
Mladenci u ljubav, kosac u kosidbu!
Dok te prave ruke uz pesmu i reči;
Svilen konac tanak, šumadijsko prelo…
Svaka tvoja mrva duh snaži i leči,
Osvežava razum – očvršćuje telo.
Zagladnela usta tešila si mnoga,
Uz tebe za porod Srbi mole Boga!
