Sunce je niklo metar od zenita,
I zraci su se svijali u mrežu,
U piramidi klasa zrna žita,
Na vetru drže njišuć ravnotežu!
A Zemljin dah je titrao tog dana,
Kao vibrantni povetarac njivom,
Raž, ječam, ovas, mimoišla slana,
Osećala se cela Kugla živom…
Na površini Zemlje nalik raju;
Himnični odzvon svemira i neba,
Na pretek hlada, pitke vode, hleba…
Al’ u visini iznad plave sfere,
Gde Luciferan srce ljudsko ždere,
Leti Arhanđel; privodi rat kraju!
A nakon bitke kišom Zemlju spere,
Jer svakoj smrti život novi treba!
