(Mojim blizancima)
ELENA
Na tvoj dolazak čekao sam kćeri,
Pažljivo, brižno, ozarenog čela,
Od tada sreća zvezdama se meri;
Nas je sudbina u ljubavi srela!
Znam da razumeš sve očeve reči,
I da na svetu nema takve draži,
Ko kad se smeješ, a taj smešak leči,
To blagostanje za nas dvoje važi!
Ima princeza mnogo na planeti,
I sve su bitne, plemenitog roda,
Ali tvoj glasić kad k meni doleti,
Prepoznam da si tananoga goda,
Princezo zato – moj očinski naklon,
Kunem se; biću Tebi večni zaklon!
ANDREJ
Viteže mali, ali duše moćne,
Prstiju tankih, a očvrsle snage,
Za tebe palim sve svetiljke noćne,
I zvezde ložim, jer su tako drage,
Zenice, oči, s kojim gledaš mene,
I zato slavim Zemlju, Nebo, Vodu,
Čitav se svemir u trenu okrene,
Kad pevam tebi himnu, divnu odu!
Čuješ li Andrej kako bruje trube,
I doboši se Šumadijom čuju,
Dok moje ruke lice ti miluju….
A usne nežno u obraze ljube.
Čast je imati viteza za sina,
To je blistava duhovna visina!
Kragujevac, 20.03.2018.
Saša MIĆKOVIĆ
