Odbaciće te kada se uzvineš,
Jer oni s blatom svakoga omažu,
Tek da te vole besomučno lažu,
A očekuju da se sav rasplineš,
U prljavštini njihovog ambisa,
Niz koji kao zle spodobe tonu,
Tražeći tajnu u tvom ipsilonu,
Ne dopirući do umnoga visa!
Zato ostani za svet zagonetka,
Sve do životnog tihog završetka,
Jer ako pustiš da ti se približe,
Lažnim pričama o skupom poštenju,
Čim ti ponude glas o poverenju –
Tada te love; prljavština stiže!