Bele kiše opet na zemlju kidišu,
Otežalih krila gugutke se kriju,
Po zavesi dana tužne kapi liju,
Latice i trave na leto mirišu!
Srebrni oluci pocepani zvone,
Sa fasada vlažnih boja se otire,
Iz nebesa pljusak još jače navire,
I dan polagano u tamninu tone!
Pokisle su bašte, parkovi, šumarci,
I mokri iz šetnje vraćaju se starci…
Zavukla se vlaga u pore i pluća,
Sve teže se hoda, posluje i diše,
Ali nakon kiše sve postane tiše,
I vedrije blešte krovovi od kuća!
Kragujevac, 19.07.2018.