Vatrozarno sunce lakoletno sklizne,
i obale Sene mekan zračak lizne,
kojoj voda šušteć sazda blagi trepet,
dok se ptica začu kriloviti lepet!
Zorje u Parizu… neka blaga jeza,
od leposti julske žarnu dušu sveza,
za tankaste krošnje svetlogornog grada,
a zlatasti prašak po Versaju pada!
Rasuše se potom iskre sa nebesa,
to anđeo plamni s halje smaragd stresa,
pa iz koušljice izroni mlad danak,
javu umu budi – zameće lak sanak.
Sav u koloritu Pariz tad zablista,
velelepno sazdan kretom Božjeg kista!
Pariz, 25.07.2014.
