Saša Čađo je devojka rođena 1989. godine u Sarajevu. Igra na poziciji beka i visoka je 178 centimetara. Tokom karijere nastupala je za Mladi Krajišnik, Željezničar, Hemofarm, Partizan, Alba Juliju i turski Čanik. Sa Mladim Krajišnikom je osvojila Kup Republike Srpske, u dresu Željezničara je dva puta bila najbolja u prvenstvu i jednom u Kupu BiH. Sa velikim uspehom je nastupala i u Srbiji, kao članica Hemofarma je tri puta bila najbolja u Kupu Srbije. Imala je i sjajnu sezonu 2013. godine sa Partizanom kada je osvojila Kup Srbije, prvenstvo Srbije, kao i titulu u regionalnom takmičenju.
Ono što je zanimljivo u vezi Saše Čađo je da je tokom svoje košarkaške karijere nastupala za dve reprezentacije. Kao mlada igračica igrala je u mlađim kategorijama Bosne i Hercegovine, a nakon toga se odlučila za reprezentaciju Srbije. Kao članica srpskog tima učestovala je na nekoliko velikih takmičenja. Bila je član tima koji je na Evropskom prvenstvu 2013. godine u Francuskoj osvojio četvrto mesto. Godinu dana kasnije Saša je imala priliku da nastupa i na Svetskom prvenstvu, koje je održano u Turskoj, a na kojem je naša reprezentacija zauzela osmo mesto. Potom su usledile dve fantastične godine koje su krunisane zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu 2015. godine, a poslednji u nizu sjajnih rezultata je bronzana medalja na tek završenim Olimpijskim igrama.
Po povratku iz Brazila kontaktirali smo Sašu Čađo, kako bi nam prenela utiske o Olimpijskim igrama i osvojenoj medalji… Saša je rado prihvatila naš poziv, i ovom prilikom se zahvaljujemo članici zlatnog tima sa Evropskog prvenstvu na izdvojenom vremenu i velikoj ljubaznosti.
Saša, pre svega čestitke medalji, da li nam možeš reći kakav je osećaj kada oko vrata imaš olimpijsku medalju, jer u suštini to je san svakog sportiste?
– Ja sam sve svoje snove ostvarila sa ovom medaljom. Mogu samo reći da sam mnogo srećna, jer sam imala priliku takmičiti se sa najboljima i vratiti se kući sa medaljom – započela je priču Saša.
Da li si pre početka Olimpijskih igara mislila da Srbija može do odličija?
– Nisam razmišljala previše unapred i išle smo korak po korak.
Put do medalje nije bio lagan, na tom putu vam je stajala Australija sa dominantnom Kembidž, a kasnije u meču za bronzu i Francuska. Može li kratak osvrt na taj put i slobodno se može reći podvig do medalje?
– Pa obe utakmice su bile izuzetno teške i psihički i fizički. Međutim, mi smo bile odlučne da pobedimo i spremne sve da uradimo što se od nas traži. Ispunili smo dogovor sa trenerom i ostvarile te neverovatne pobede.
Po povratku u Srbiju organizovan je lep doček.Tvoji utisci o atmosferi ispred Narodne skupštine?
– Doček ispred skupštine je bio fenomenalan, ja nisam mogla da dočekam i pozdravim sve ljude koji su nas podržavali.
Da li misliš da će ova medalja uticati na dalji razvoj ženske košarke u Srbiji?
– Ja se nadam da hoće, to bi bilo zaista lepo.
I za kraj, kakvi su tvoji planovi za budućnost što se tiče klupske košarke?
– Uskoro idem u moj tim u Istanbul i mnogo više ću da znam o ambicijama tima kad dođem tamo – zaključila je ljubazna Saša Čađo.
Na kraju razgovora smo joj poželeli puno sreće u nastavku karijere, uz nadu da ćemo opet razgovarati o nekim novim medaljama i uspesima ženske košarke.
