Trebalo je samo da kažeš: „Ostani.“
I ja bih ostala;
da šapneš jednu ljubavnu reč.
I ja bih nasela.
Trebalo je da me zadržiš,
isuviše olako si me pustio,
a sprečio bi moj odlazak
da si samo jednu reč izustio.
Da si me dotakao čežnjivim prstima,
znam da bih bolno uzdrhtala
i pohrlila ti verno u zagrljaj,
nasmejana il’ uplakana.
Trebalo je samo da zadržiš pogled
malo duže nego što si ikad
i sada bih pored tebe bila
i ne bih odlazila nikad. Nikad!
Trebalo je da me zadržiš,
isuviše olako si me pustio,
a sprečio bi moj odlazak
da si samo jednu reč izustio.
Jednu jedinu reč: „Ostani.“
