Bila sam tvoja snaga,
kad je pod teretom popuštala duša,
pred tobom bez stida stajala naga,
neko ko je uvek spreman da te sasluša.
Bila sam tvoja tišina,
kada si očajnički žudeo za mirom;
u tvome oku se skrivala dubina
koja je mogla da se poredi sa svemirom.
Bila sam tvoja radost,
Sunce koje ti je ulepšavalo dane;
uspomena koja podseća na mladost,
osmeh koji je pazio da suza ne kane.
Bila sam tvoja misao
i lepotom te branila od očaja i tuge,
razumela kad god bi umorno disao;
za tebe od vlastitih bisera pravila duge.
Bila sam tvoja sena,
koja je verno sledila svaki tvoj korak
i nečujno lebdela kao morska pena,
uvek prihvatala tvoj poljubac gorak.
Bila sam tvoja nežnost
i utešnim rukama ti dodirivala ramena,
razumela šta je život u neizbežnosti;
dodirom ljubavi te lišavala bremena.
Bila sam tvoja toplina,
koja je prazan prostor ispunjavala srećom;
s tobom je svaki trenutak bio milina.
Spavala bih prekrivena tvojom odećom.
Bila sam tvoje sve,
sa sobom odneo si mnogobrojne nade moje;
na jednom jastuku sanjali smo iste sne.
Prokleto mi nedostaje sve tvoje…
