Četvrtak je. Tara užurbano rasprema svoj sto u kancelariji i istrčava iz zgrade u kojoj je radila. Alarm na kolima zapišta kratko i ona uskoči u svoj auto. Veštim pokretima, iskusnog vozača u dva koraka izađe s parkinga i doda gas.
Trebala je da svrati u nekoliko radnji kako bi nabavila potrebne namirnice. Sutradan doći će im prijatelji na večeru. Moraće večeras da napravi pite jer sutra ne može ranije da izađe sa posla. Imaju zakazan neodložan sastanak sa novim klijentom.
Pretrpana kesama uleće u stan. Saplete se o nečije cipele i jedva se zaustavi da ne padne. Opet je stan u haosu. Miša je otišao na piće sa drugarima a sin Peđa je kod devojke. Ih, kao i da bi imala neke koristi od njih i da su kod kuće.
Od kad su u braku sve kućne poslove obavlja sama. I dok je želeo da joj pomaže ona nije dozvoljavala. Htela je da pokaže kako je dobra domaćica. E, eto joj sad, kad je tako dobra domaćica, neka rinta sama. A i sina nije naučila da joj pomaže.
Raspkovala je kese i odmah počela sa radom.
Miša je često išao na piće sa društvom a ona, ne seća se kad je poslednji put otišla sa nekom drugaricom na kafu.
Čak i kad je pomislila na to, brzo bi odustajala od toga. Trebala bi da nađe adekvatnu odeću a toga je imala sve manje. Vremenom se opustila pa joj je i stomak mlitav. Drugo, šta da radi sa frizurom? I tako, kad razmisli, bolje da ostane kod kuće, uz knjigu i kokice.
Čak i za posao nije se mnogo sređivala. Farmerke i majica bile su joj svakodnevna kombinacija.
Sutradan se duže zadržala na poslu. Uletela je u kuću par minuta pre nego što su stigli prijatelji. Tačnije, Mišini prijatelji. Bila je to Mišina koleginica Mira i njen smušeni muž Zoran.
Otvorivši vrata, posle drugog zvona, Tara ih pozva da uđu. Mira, skockana po poslednjoj modi, odmeri Taru od glave do pete. Zausti nešto da kaže ali ipak uđe ćuteći.
Sedeli su u dnevnoj sobi pričajući najčešće o događajima iz njihove firme. Miša je često, kao krišom, posmatrao Miru. Tari to nije promaklo ali pravila se da ne vidi.
Pričali su o izlascima i Zoran upita gde izlaze Miša i Tara. Na to Miša pogleda Taru, odmerivši je jednim kratkim pogledom, kao da je se stidi i rekao da oni ne izlaze.
Tara se oseti povređenom. Spusti pogled i od tog momenta odgovarala je samo na postavljena pitanja.
Otišli su posle dvanaest. Miša se istuširao i legao a Tara je ostala da rasklanja i pere sudove.
Kada je završila sa tim ode pod tuš.
Skinula je svu odeću i stala ispred ogledala. Bila je još zgodnjikava, trebalo je samo malo stomak da zategne. Bore oko očiju počele su da šaraju njeno lepo lice. Veliki izrastak, neofarbane kose, otkrivao je sede vlasi. Bože, kako sam se zapustila – reče sama sebi.
Ujutru je ustala na prvo zvono alarma sa telefona. Izabrala najlepšu haljinu, našminkala se a kosu je skupila u punđu. Najpre je svratila u parfimeriju da kupi farbu za kosu a zatim na posao.
Vreme na poslu proteklo joj je u gledanju sajtova sa garderobom.
Nakon posla krenula je u kupovinu koja je trajala satima.
Punih ruku kesa jedva je otvorila ulazna vrata. Cipele je zbacila s nogu a kese spustila kraj stola. Sela je na ugaonu garnituru i podigla noge. Dugo nije bila u štiklama i sad se baš umorila.
Muž i sin još nisu došli kući. Najpre se istuširila a onda je krenula sa farbanjem. Nakon sat vremena odraz u ogledalu bio je drugačiji. Plava kosa joj je lepo isticala lice i braon oči.
Od tog dana počela je pažljivo da bira šta će da obuče, da bude našminkana i da ima lepu frizuru. Za ponedeljak je zakazala manikir i tretman kod kozmetičara a onda je uključila net tražeći masera.
Posle par dana osećala se preporođeno. A i okolina je primećivala njenu promenu.
Sređujući orman našla je neki papirić u Mišinom sakou.
„Hvala ti za nezaboravnu noć.
Mira“
Ruke su joj zadrhtale i ona, u besu, zgužva papir. Čekala je Mišu da dođe kući.
„Da, nisam znao kako da i kažem… ali pošto si već našla to, nema razloga da te ležem i da nastavimo ovo gušenje u braku. Spakovaću stvari i večeras odlazim“ Rekao je Miša, kad mu je pokazala papirić.
Iz nekog razloga, laknulo joj je kad je otišao.
Pozvala je svoje drugarice koje je zapostavila u poslednjih nekoliko godina.
Promenila je frizuru i stil oblačenja.
Češće je izlazila sa društvom. Odlazile su u bioskop, pozorište…
Tad je shvatila šta je sve propuštala i kako je postala rob kuće. Ponovo je počela da uživa u životu.
I pored toga bila je odlična majka i poslovna žena ali sada ispunjena jer živi onako kako njoj odgovara.
Sanja Trninić: Život po meri srca
