Očeva smrt je ostavila veliku ranu na mom srcu. Danima sam tumarala po kući, ne znajući kako da pobegnem iz svoje kože, kako da umirim srce i misli okrenem na nešto drugo. Jako je teško kad srce boli. Ono guši, dovodi do ludila. Nadala sam se da će vreme da izleči rane, kako ljudi kažu… ali ne. Rana na srcu ostaje, samo je malo zakrpljena kako bi mogla da nastavim život dalje.
Tog dana, posle sahrane, ceo taj bol i stres, morao je negde da izađe. Ne znam kako u tom momentu ostala sam sama, iako su me tih dana nadzirali. Onaj mali krug duginih boja, koji sam davno potisnula, vratio se, ovoga puta da mi pomogne. Prodoran krik izađe iz mene i uz grčenje padoh na zemlju. Prekid filma…..
Podižem glavu i ne shvatam gde se nalazim. A onda prepoznajem moju sobu u staroj kući gde sam živela od rođenja do osme godine.
„Kako sam se stvorila ovde? Pa ova kuća je odavno srušena….“ Polako ustajem sa poda i začuđeno gledam svoje noge…. noge malene devojčice. Hvata me paničan strah, da li ja to ludim? Prisećam se da u dnevnoj sobi postoji veliko ogledalo. Trčim tamo i naglo se zaustavljam pred njim. Malena devojčica, smeđe kose u haljinici kariranoj gleda u mene. Šta se ovo dešava, ovo mora da je neki san ili bolje reći košmar.
Čujem mamu u kuhinji kako me doziva da dođem da jedem. Odlazim tamo i zatičem nju i babu. Baba pravi pitu zeljanicu, tegli one njene divne kore. Mama je sipala supu i daje mi moju malu kašiku i supu u dečijem tanjiru. Odjednom plač bebe, moj brat. Sedam za sto nadajući da će uskoro sve da se sredi i da ću shvatiti šta se dešava. Nevešto punim kašiku supom i prinosim je ustima. Otvaraju se vrata. Pogledam a kašika mi ispade iz ruke i počela sam da jecam. Tata je ušao unutra. Potrčim ka njemu a on me uze u naručje i čvrsto zagrli. Osetih neki mir, srce uspostavi normalan rad, bez bola…..
Otvaram oči, lekar stoji nadamnom i šamara me, dozivajući me po imenu. Podižem glavu i oko sebe vidim mamu, brata, muža, svi su u crnini. Ispustih bolan uzdah, shvativši da sam se vratila u stvarnost. Poželeh da sam ostala u tatinom naručju.
T. S.
