Još pola sata i kraj radnog vremena. Petak je uvek prijao Mimi. Kao da ide na godišnji odmor a ne na vikend. Iako je vikend značio – sređivanje kuće, pranje, peglanje, kuvanje…. ali bar je mogla malo duže da odspava. Milan je često radio i vikendom ali svakog petka se nadala da će joj reći da je ovog vikenda slobodan.
Dece nisu imali i često je bila sama jer je Milan imao puno službenih putovanja.
Došla je kući, istuširala se i još u bade- mantilu skuvala sebi kafu. Sela je na terasu i podigla svoje duge, lepe noge na drugu stolicu. Pijuckala je kafu, uživajući u cigareti . Nije stalno pušila, samo bi u ponekim momentima poželela cigaretu. Milan nije baš to odobravao ali ona je rekla da to retko radi i da ne misli da je to neki problem.
On nikad nije pre sedam uveče dolazio s posla tako da su ovo bili minuti kad ona uživa u samoći, prepuštajući se mašti.
Oduvek je maštala da će se jednom nih dvoje odseliti u neko mesto na moru. Tamo će kupiti kućicu na samoj plaži. On će imati svoju radnu sobu u kojoj će obavljati svoj posao a ona će napraviti sebi biblioteku u kojoj će čitati i pisati romane.
Iz sanjarenja trže je zvuk mobilnog telefona. Žmirkajući pogleda displej telefona. Nepoznati broj.
„Halo?“ Znatiželjno izusti Mima.
„Ćao mala, kako si?“ Veselo reče glas sa druge strane.
Odmah je prepoznala Olju, svoju drugaricu iz srednje škole, koja se odmah posle škole udala i otišla u Niš.
„Ćao! Kakvo lepo iznenađenje! Kako si, šta se dešava sa tobom? Nismo se čule još od škole.“
“ Odlično sam! Pre godinu dana sam se razvela i od onda počela da živim i dišem.“
Drugarice su nastavile svoje čavrljanje narednih sat vremena. Na kraju se dogovoriše da se uskoro sretnu.
Mima završi razgovor. Sa osmehom na licu prepusti se sećanju na školske dane.
Oko pola osam došao je Milan s posla. Mima ga zagrli i poče da ga ljubi. Milan joj uzvrati ali ubrzo je nežno odgurnu rekavši da mora da se pakuje. Još večeras kreće na put. Neće biti par dana tu.
Mima razočarano sede na krevet zamišljeno gledajući u jednu tačku na tepihu.
Znala je da će tako biti. Uvek tako bude.
Videvši je tužnu, priđe, obgrli je oko struka i poče nežno da je ljubi.
Pokušala je sebe da natera da bude raspoložena i da iskoristi to vreme razgovarajući s njim, dok je još tu.
Vikend je prošao kao i svaki drugi i u ponedeljak ujutru otišla je na posao razočarana što joj je propao i ovaj vikend.
Prolazili su dani, nedelje ali uvek je bilo isto.
Jednog petka Milan dođe kući i reče da nigde ne putuje. Srećna, baci se u njegov zagrljaj. Ali veoma brzo njeno rapoloženje splasnu kad je rekao da mora ceo vikend da radi u firmi kako bi rešio neki pokušaj pronevere od strane kolege.
Opet sama….
Samo što je otišao, zazvoni telefon.
„Draga, stigla sam u Beograd. Možemo li negde da se vidimo?“ Veselo reče Olja.
„Naravno, jedva čekam da te vidim.“
Za nekih sat vremena, sedele su u jednom kafiću pijuckajući kafu uz cigarete.
Mima joj je pričala o svom braku, o tome kako nemaju dece ali i to koliko retko su zajedno, zbog njegovog posla. Kada je završila svoju priču upita Olju da li je upoznala nekog od kad se razvela.
„Da… Upoznala sam jednog frajera ali nije iz Niša. Ne viđamo se baš često ali nije važno, predivno mi sa njim.“
Devojke nastaviše veseo razgovor još 2-3 sata.
Došlo je vreme da se rastanu. Olja je trebala da prespava kod njenih a ujutru rano da krene u Niš.
“ Baš mi je drago što si ponovo pronašla nekog. Kako izgleda, da li je lep, zgodan? “ Upita Mima pred sam polazak.
„E čekaj, imam njegovu sliku. A kakav je tvoj muž? Nisi mi ga baš nešto opisala.“
Mima namignu i poče da traži u torbi Milanovu sliku.
U tom momentu Olja vadi sliku i okrenu ka Mimi. Mima zaneme, proguta knedlu, gledajući čas Olju, čas sliku. Nemajući glasa da bilo šta kaže, izvuče i ona sliku i okrenu je ka Olji. Olja preblede.
Na obe slike bio je isti čovek samo drugačije obučen.
Mimi tada sve bi jasno. Česta putovanja… čak nije mogla da se seti ni kad su poslednji put spavali.
Olja se prva pribora.
„Izvini, nisam znala da je oženjen a još manje da je tvoj muž….“
Mima vrati svoju sliku u torbu, ustade lagano i spuštenog pogleda napusti lokal.
T. S.
Sanja Trninić: Susret drugarica
