„Još jedna dobra investicija“. Pomislila je Branka kada je kupila staru ali dobro očuvanu kuću. Brat joj je rekao da je pogrešila kada je kupila tu staru kuću, ali Branka je znala da je dobro uradila.
Već godinama kupovala je kuće i nakon renoviranja prodala bi ih. Svakoj se posećivala maksimalno i kuća prerađena njenim idejama, bila je kao kućica iz snova. Uživala je u tome a pritom je i dobro zarađivala.
Ova kuća je imala neku posebnu draž.
Odmah je dovela majstore i radovi su počeli.
Dok su oni sređivali prizemlje Branka je obilazila kuću. Volela je da zaviri svuda i uvek bi pronašla neki zanimljiv predmet. Rešila je da krene od podruma.
Na ulazu u podrum napipa prekidač za svetlo i sijalica na sredini plafona zatreperi a onda zasija svom snagom. Išla je polako posmatrajući svaki delić podruma.
Bilo je tu svega: automobilske gume, razne kutije, stari muški bicikl, lutke, albumi….
Iza ugla, odmah pored starog kredenca bila su neka čudna malena vrata. Imala su širinu standardnih vrata ali visina je bila svega desetak centimetara.
Gledala je neko vreme razmišljajući šta bi to moglo biti.
„Vrata za mačke ili miševe.“ Pomisli i strese se na pomisao da bi mogla sresti nekog miša. Imala je fobiju od miševa.
Pored vrata ugleda crveno dugme.
Priđe da bolje osmotri a onda oprezno stisnu dugme. Odjednom tlo pod njenim nogama poče da podrhtava i ona odskoči par koraka unazad. Između nje i malenih vrata stvori se stepenište koje je vodilo još dublje. Sada ona malena vrata postadoše obična, normalne veličine vrata.
Bila je oduševljena ovom transformacijom.
Laganim korakom krenu niz stepenice.
Otvori teška, gvozdena vrata, stvarajući buku beprijatnim škripanjem. Ispred nje mrak. Izvadi iz džepa malu baterijsku lampu koja stvori snop svetlosti u mrklom mraku.
Put je bio zakrčen paučinom. Navuče rukav stare jakne preko dlana i njime ukloni paučinu s puta.
Pokuša da nađe prekidač za svetlo. Umesto njega ugleda kanap koji je visio pored sijalice i shvati da tu treba da upali svetlo. Zatreperi slabo svetlo.
Ispred nje stvori se prostor koji je predstavljao nečije boravište.
Radni sto, krevet fotelja i polica sa uredno složenim knjigama. Pored jednog zida bilo je složeno puno kutija a na svakoj od njih je pisalo šta je unutra.
Taman je htela da krene ka njima i pročita njihov sadržaj kad nešto pade na pod podižući oblak prašine.
Preplašena potrča uz stepenice, i u par koraka izađe iz podruma.
Majstori je čudno pogledaše. Nije htela da im kaže šta se desilo. Pomisliće da je luda.
Prošlo je par dana dok je skupila hrabrost da ponovo siđe u podrum.
Otišla je pravo u onu skrivenu odaju.
Već na samom ulazu čula je dečiji glas kako peva. Sva se naježila ali rešila je da otkrije o čemu se radi.
U sobi nije bilo nikoga samo se jedna knjiga naglo otvorila.
Branka vrisne ali se ubrzo pribra i priđe knjizi.
Bila je ispisana dečiim rukopisom.
Sela je počela da čita.
„Moje ime je Lara. Imam deset godina i ponekad imam epi napade. Majka i ja godinama živimo same a sad je moja majka rešila da se uda. Međutim taj njen budući muž nije hteo da čuje za mene. Rekao joj je da mene mora da da u dom ili kod nekih rođaka. Majka je rešila ovde u podrumu da mi napravi stan i da tako možemo često da budemo zajedno a da on to ne zna. Kupuje mi svašta i posećuje me kad god može. Lepo mi je ovde. Ponekad poželim da izađem iz kuće ali to mogu samo kad je on na putu.
Društvo mi prave moje knjige a ponekad i sama napišem nešto….. “
Branka je bila tužna pročitavši ovo. Nije bilo još mnogo stranica napisanih. Kao da je naglo prestala sa pisanjem.
Raspitivala se po komšiluku o devojčici. Čula je da je na neuropsihijatrijskoj klinici već duže vreme.
Danima je razmišljala šta da radi a onda je rešila da ode do nje i ponudi joj pomoć ili da živi u svojoj kući normalno a ne u podrumu.
Posle dužeg ispitivanja, preko neke prijateljice koja radi na klinici, saznala je da devojčica nije preživela. Godine provedene u podrumu samo su pogoršavale njeno i ovako već loše zdravlje.
Branka je bila tužna saznavši to.
Otišla je toj kući i nastavila radove. Sobu u podrumu je ostavila kao što je bila a kuću je zadržala za sebe.
Sanja Trninić: Priča jedne devojčice
