Prošlo je tek tri meseca od razvoda a Milan se osećao preporođeno. Oženio se sa 40 godina je jer bilo već krajnje vreme da osnuje svoju porodicu. Ali jednostavno nije voleo svoju ženu. Još uvek je u njegovom srcu bila Snežana.
Pre deset godina raskinuo je sa njom. Bili su 6 godina zajedno i to je bila ona prava, iskrena ljubav. Međutim, jako mladi su počeli da se zabavljaju i vremenom, iako je voleo Snežanu, poželeo je malo da bude i sa nekom drugom devojkom. Raskinuo je s njom ne objasnivši joj pravi razlog. Ona je pokušala da povrati ono što su imali, ali uzalud, on je rešio da raskinu. Snežani je bilo jako teško. Kad bi išla ulicom tražila bi u drugim muškarcima Milana ali ni jedan mu nije bio ni sličan. Posle godinu dana upoznala je Srđana i udala se. Nije to bila ista ljubav ali morala je da se pomiri sa tim.
Milan je menjao devojke češće nego svi njegovi drugari. Nesvesno i on je u njima tražio Snežanu. Vremenom je shvatio kakvu grešku je napravio ali bilo je kasno, ona je već bila udata. Nastavio je svoj život kao do tad, menjajući devojke, ali više mu to nije bilo toliko zanimljivo. A onda je sa 40 našao Miru i oženio.
Snežanin muž je dobio ponudu za posao u Rusiji. Posle razgovora sa njom, odlučio je da ode. U početku joj se javljao na drugi dan, a onda su ta javljanja bila sve ređa i ređa, dok jednom nije prestao. Samo su joj jednog dana stigli papiri za razvod. Pošto je tako nešto očekivala, vest je primila mirno. Razvod je brzo okončan.
Jedno jutro, subota je bila, Milan je sedeo u dnevnoj sobi gledajući televiziju. Začu se zvono na vratima. Otvori a radnik brze pošte dade mu jednu kutiju. Potpisa, uze paket i ode u sobu. Otvori kutiju, zbunjeno gledajući njen sadržaj. Unutra je bio upakovan, još uvek vruć, Pizza burek, i to baš onaj kakav je voleo. Miris i ukus bureka vrati ga u stare dane, kada su zajedno uživali večerajući ovakav burek. Ispod kutije sa hranom bila je kovertica.
Otvorio je i počeo da čita.
„Ako još uvek voliš stara jela, dođi večeras na špagete.“
Ispod je bila samo adresa ali bez potpisa. Odmah je pomislio na Snežanu ali…. ona je bila udata.
Rešio je da ode. Obukao je krem pantalone i teget košulju i otišao na adresu iz pisma. Kupio je manji buket ruža i nestrpljivo čekao da se vrata otvore i njegove nade obistine. Sekundi su bili kao godine. I napokon, čuju se ključevi u bravi, vrata se otvaraju a tamo stoji ona, nikad lepša. Uska plava haljina jasno naglašava njene divne obline. Godinama je postala još lepša i zanosnija. Poziva ga da uđe.
Na stolu stoje dva tanjira, flaša vina i sveće. Pridrži joj stolicu a onda sede preko puta nje. Ljubav i strast od pre nekoliko godina osetila se u vazduhu ali oboje se smiriše i započeše razgovor. Ispijajući vino ispričali su jedan drugom šta se dešavalo dok nisu bili zajedno. Posle večere odoše u dnevnu sobu gde ispred kamina nastaviše razgovor. Milan joj se približi i povuče je u zagrljaj. Spusti nežan poljubac na njene usne. Oboje su zaboravili na sve što je bilo. Kao da nisu prošle tolike godine. Milan se malo odmaknu od nje i zagleda joj se u oči koje je toliko voleo i sve ove godine čeznuo da ih opet poljubi.
„Šta kažeš da pokušamo da nastavimo tamo gde smo stali? Da obnovimo ljubav po starom receptu?“ Oboje se nasmejaše na te njegove reči a ona ga poljubi nežno u oko i reče. „Mislim da bi mogli“.
T. S.
Sanja Trninić – Ljubav po starom receptu
